Употреба речи странпутицом у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно дрво украј пута који води преко Честобродице, али странпутицом, право у доњу Мутницу. Пут је онде јако стрм: то је управо нена путања којом без невоље нико не путује.

А и ближе је пешаку. Стари Сремац са учитељем јахаше даље, све коловозом, а Милисав са Јелицом пође странпутицом, доле потоку.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили. Најзадовољнији је Чамча. Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду? је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо сенку, гонимо над?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

дај нам да у створеном стварамо не би ли мир у нествореном нашли, рока нам дај за припрему небеског пута да странпутицом у полусну не населимо провалије хадске, јер пре дугог премишљања у смрти и дугог делања пре ње, ни васкрс није

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

понору, и то оријентацију која никад не вара, бусолу која сигурно води ка мети и која не даје да који сапутник скрене странпутицом, залута и на дугом се путу загуби?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Спустимо се к Раковцу, но странпутицом наоколо, јер сам ја ту познат био, пак ти све измеђˊ Фрушке Горе и Дунава пут Зеленграда.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

настави Платон, „Еудоксос учинио нешто што морам да покудим, и теби, сине, саопштим, да не би и ти скренуо сличном странпутицом“. „Бићу ти, учитељу, од срца благодаран на таквом очинском савету“.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

зато хајде кући, па ми ујутру мораш доћи ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице идући, ни путем ни странпутицом, и донијети ми дар и недар. Ако ми тако не дођеш, објесићу те.

— Рекао ми је да морам доћи ујутру к њему ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице идући, ни путем ни странпутицом, и донијети му дар и недар. Кад то отац чује, рече му: — Слушај, синко!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

никад неће проћи друмом покрај наше куће кад се враћа из парохије, иако му је много ближе, већ околиши, па пô сата иде странпутицом. „Зар ја да идем путем куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности