Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Беше у порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.
У гнезду ће бити све ћутање шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје расте моме тићу.
Африка
Музиканти су два подофицира са Мартиника, неуморни и страсни у своме пожртвовању. Онај који тресе звечком приклања јој непрестано главу, полусклопљених очију слуша зајапурено њене
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као што страсни коцкари, кад се годинама коцкају, не воле више да губе, ни Павле није могао да поднесе помисао да може и не успети,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
преовлађују тужни тонови; али каткад из сентименталности и туге избијају и енергични тонови, све енергичнији, живи и страсни.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Змај је узорни дечји песник и у добром и у лошем смислу речи: роб педагогије и брижни поучавалац с једне стране, страсни поборник игре и слободе с друге.
Из њега избија горчина самоће, али и страсни, надземаљски занос самовања. То је симфонија о врховном, ненарушивом складу између човека и природе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Војислав Илић рекао је доцније за његову поезију: К̓о звучне лире страсни звук, Очајно, страсно бруји. Јакшић је поређен са Бајроном, који је на њега утицао и као на песника и као на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад сте прошле у свили, народ је клечо, и прашином се витлали стегови и свеци. Монаси страсни голи се секли, крај буктиња страшни, и клекли у ћилим ваших тела што крв и миро проли на оштар шљунак, којим су боли и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око кваси Због непознатих туђих јада? Тај племенити бол сад
Петровић, Растко - АФРИКА
Музиканти су два подофицира са Мартиника, неуморни и страсни у своме пожртвовању. Онај који тресе звечком приклања јој непрестано главу, полусклопљених очију слуша зајапурено њене
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал’ беседи Сабља-момче: „Залуд мука, Цвет-девојче, Залуд нега и понуде, Ја ти нећу преболети. Ето иде страсни петак И велика суботица; У петак ћу умријети, Субота ће огласит ме А недеља сахранити.
Освануо страсни петак, Умрло је Сабља-момче: Субота га огласила А недеља сахранила. Цвет-девојче сузе рони И у петак и суботу И
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој страсни, Што ми га дарова негда У час слатки и красни. 8 Непомично, тамо горе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и радости, онај ватрени однос према људима и догађајима, према животу уопште?