Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ви’ш ти то њега само! — Хеј — уздахну бојтар излазећи, уздахом пуним меланхолије, који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она би се каткад и гласно насмејала. А затим би, опет, дошло до страсних, дугих, пољубаца. Сећао се како је њен отац, капамаџија Гроздин, био дотрчао, да види свог првог унука.
на госпожу Божич, међутим, обавијала га је мислима, тамним, као ноћ од велура, пуна њених усклика, њеног шапата, њених страсних уздаха. Била је то лепа, успаљена, слатка жена.
то јутро, гореле, грозничаво, а усне јој нису биле, као у калуђерица, бледе, бескрвне, него румене, поднадуле, као у страсних жена, после ноћи проведене у мушком загрљају. Као што су у супруга, после брачне свађе, кад се супружници измире.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Језик почиње срећно да вас служи. Види се, такође, да међу вама има страсних читача, свезналица и мудрица, који донекле трче испред свог узраста, али ни ту нема штете.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Круг проучавалаца народне прозе био је далеко ужи, а сасвим је изостајала маса страсних пропагатора, какви су били романтичари за поезију.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У благе жалости пређе занос луди, у тишине јутарњих облака, разочарано тело, витко од жуди. И ужас лица, страсних, давно покрила је магла, као месечев лик, што се јавља у надземаљској сети, жут, као образина златна, тавно, у гробу,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела. Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и касном јесени 1806. године. Изгледа да се сећа само годишњих доба: расцветалих јоргована, потмуло страсних, у разглављеним сеоским двориштима, отежалих, силних звезда у августовској ноћи над Авалом и Врачаром, после боја на
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ништа ме не би уплашило више од загрљаја тих колико страсних, толико и непривлачних рођака. Једном, док ме је мајка носила у свом наручју, питале су ме која је од њих две лепша.
Ћипико, Иво - Приповетке
Већ је и од тога прошло неколико „страсних недрља”, и никако да се отргне из наручја заводнице. Одрицао се је чак пред светим отајством, у великом олтару