Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост... Гледала сам младића како страсно љуби и мирише још неразвијену ружу, а видела сам онога који умире где на груди што издишу последњом снагом притискује
Он јој је допустио да га у руку пољуби; то је исто чинио и са Станом, само што је њојзи вратио пољубац, страсно је загрливши. „Видиш, бабо“, смејао се калуђер, „да свашта може бити!... Је ли, моја голубице, да може?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст. Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слушајућ тако те вечери мутне Ветрова песму и музику кише. ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.
Ја где сам? завапих. Моје дело где је? Кога следим вечно, несвесно и страсно? И у мени самом колико је мене? Колико?... Све ћути. Ах! то је ужасно.
И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели. Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од сумњâ и давно преживљених јада...
Увек заљубљено у вечност, док брује Њиме сјајне сфере, страсно и далеко... И кад очарано куцне срце неко, То је моје срце што се опет чује...
И док се у миру тка вечито ткиво, Хуји глас стварања и ритам расула, И док у те сате још страсно и живо Све сазнају моја опијена чула — Ја знам да нестајем у шýму што блуди, Са сваким кораком којим нога крочи:
Да испуњен дугим сутоном и страхом, Потомак мог бола, страсно као и ја, Дигне свој глас, сјајан, као што се сија Млечни Пут покривен усијаним прахом...
ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено, радосно, страсно, као киша што бије у прозоре двоје заљубљених.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом. Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству”, итд.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Сви су бежали. Сем неких, обично суманутих, који су нарочито, лудо, страсно се завлачили по испуцаним, трулим гробовима. Али од тих и ови други просјаци бежали су, бојали се.
— Снашке, како си снашке? — поздрављала се она, истина промукло, али некако страсно па од онога што јој даду и она је одвајала и давала Таји, метала му у скут...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад, ево овде... видиш ево овде спустила сам свој горећи пољубац за тебе. Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила.
ругобу тако много волела, да је због ње патила, претурила толико непроспаваних ноћи, чезнула и бринула за њом, љубила страсно. Или је све то била само једна глупа, непојамна заблуда.
Африка
Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно. Милиони инсеката који удружено исткивају своју песму.
Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је хтео да јој подигне главу, али она му не даде то, него му је шапутала, страсно, да јој је, тако, лепо. После је, кроз сузе, говорила, да јој је свеједно, када ће се Божич вратити и да ли ће се жив
за љубав, увек, али ништа више, за њу, није било ново, ни пољубац мушкарца, ни уздах при уживању, ни љуљање страсно, у мушком загрљају. Давно се та Бечлика беше наљуљала, гола, у театру који је плаћао неки гроф Дурацо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
динарске арије сентименталност, из које се издваја и избија све већа и већа одлучност, пењући се нагло и страсно; али има доста сентименталних арија које пређу у меланхолију и полако малаксавају.
које је пластично и снажно описао Борисав Станковић, они се најпре уздржљиво, али постепено све топлије и најзад страсно и бесно одају телесном уживању и љубавним осећањима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад је по трећи пут одлазио, она више и није покушавала искрено да га задржи. Неискрена и лажљива, чинила се да га страсно љуби, али тај плач којим је заливала своје пољупце није више био горак. Као ни његове очи што нису више биле светле.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
љубавних песама, где је отворено и искрено опевао своја лична осећања, заносе своје маште и чула, сасвим субјективно и страсно, као што ће доцније романтичарски песници певати. Његове скупљене Песме изишле су у Београду 1907.
Војислав Илић рекао је доцније за његову поезију: К̓о звучне лире страсни звук, Очајно, страсно бруји. Јакшић је поређен са Бајроном, који је на њега утицао и као на песника и као на сликара, и одиста било је у
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Био је то један од оних канцеларијских пацова који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике. Био је пешадијски наредник, а да се звао »Лепи Мика« држим да је излишно било и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Жагор се све више дизаше. Смех, клицање, угушен прекор услед јака стиска, слатко, страсно кикотање и тихо шапутање — све се то дизаше, брујаше и губљаше у светлом, жарком дану, чија јара трепераше у ваздуху.
Ах, да знаш како ми душа гори за твојим дахом, како груди страсно дишу за твојим недрима?... Дођи у моју башту, набери цвеће, накити се њиме.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Опет се диже, зуји, размиче свој лет. Одједном се залети у цвет, зарива се дубоко у њега, буши јогунасто, страсно, скоро брутално, себи место у њему. Цело њено тело је у раду, чврсто, тешко, задихано.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом — ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли ?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ме пред једну Марију, над једним вратима, чији се камен расцветао, као стоструко водено биље, које су два анђела страсно гледала и кадила тамјаном.
Небеса разних предела, воде и траве, стресла су са мене све што беше страсно, болно, и мутно; волим њих, и знам да је све остало само привиђење.
Дошао сам да легнем и ту, да се загледам у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на
И место жена са тихим дрхтањем небо је наша бољка, мами нас, шапуће страсно и меко: да од румени наших усана негде далеко, пуна једног бисера слана, распуче једна шкољка.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Удаљио сам се од започетог предмета. Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана.
пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И пола, и горе, и баште, и врти, Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак равнодушне смрти.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.
— И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!
— И Софка | Осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: Софке. И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути.
ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И
Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини звоне, А ветри хује поносно и страсно Последњу песму свему што је било. И крај већ ту је! Ноћ не диже крило, И неће више дићи га над нама!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Света руко, згроми ме сад, мислила је и дуго и страсно притискивала усне на хладан камен гробнице, уливајући у њих сву своју крв да њима овлажи свету свечеву руку.
— Ђорђе! Отишла је — каже прибрано. Гледају се неколико тренутака. Ђорђе скида шубару. Петао подиже крила, страсно кукурикну и пободе крила у земљу. Никола пође у подрум. Није погледао кревет. ...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго и страсно, младић јој је целу ноћ нешто шапутао, али кроз решетке није могао да прође. Нити је он могао унутра, нити она напоље.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека...
Шантић ЛВИИ ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете! подигни витице своје! Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне, И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне Веселе око моје. Додај ми златни пехар!
Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.
ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним Коринтска Хетера седи; Она је подигла очи, и страсно Августа гледа; И пламен љубави блиста са њених образа бледи'. Веселе ври и бруји...
прве обузе његове груди; И жарки, чудесни пламен запали његово лице; Он диже високо чело, и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље, удари у њене жице!
И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели. Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од јада, од давно преживелих јада.
пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и врти Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак равнодушне смрти. 3аћутаћу тада.
М. Митровић ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали
У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.
И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада... В.
Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. - У цвећу смо ишли, Славећи страсно осећања та, Због којих лêпо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад; А свет о њему добро и не слути.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Заглéдам свакога. Сваки посебице имао је пре рата свој циљ. Сваки од њих загревао се својим личним планом. Један се страсно одао сликарству, други пољопривреди, трећи математици, четврти књижевности, пети трговини итд.
Све се око мене окретало. И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах. — Снајкице!... Ох, снајкице! Па је бесно зграбих око паса.
“ И сав се тресем од лудачког смеха, и страсно се наслађујем његовим мукама, најгрознијим које сам у животу видео. И све ми слађе да га мучим и мрцварим, па
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сумње у себи садржавало једну клицу, несравњиво слабију по интензитету, али у основи оне исте емоционалности која је страсно живјела у тим пучким причањима.
А њихова поезија једина је истинска; искрено наивна поезија — једина права поезија. Ја сам се страсно занимао за људе, за све људе, за њихове животе и њихова животна питања, за њихове унутрашње садржаје, за сваку и
Питам се од чега су се ти људи имали да тако страсно перу. Овај бакин туш био је у ковчежићу. Извана, сасвим обични путни ковчежић, и то невелик.
извире из једне основне истине о људима: сви ми јако волимо себе, сви смо ми силно заљубљени у све што је наше, сви ми страсно желимо да будемо „ми”. Али, исто тако страсно желимо и да будемо „други”.
Али, исто тако страсно желимо и да будемо „други”. Има нека посебна, нама недоступна драж (и у тој недоступности баш и лежи демон те дражи) у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.
— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. — Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. А данас нам враћају позајмице. — Па ...
— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело
Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... Врата шкрипнуше и она изиђе из собе...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Звала си ме себи. Ја се нисам мак'о; Радост сва у тузи пригрли ме страсно: “Ти си је љубио као огањ пак'о, А она је дошла кад је све већ касно.” И занех се потом.
Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази. С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се!
Исто тако, страсно сам волео математику и често сам од професора добијао похвале за брзо рачунање. А ту брзину приписујем одговарајућој
Ћипико, Иво - Приповетке
„Боже, ослободи!” и прекрсти се, осјетивши страсно нападање гријеха прама Морачиној разблудној младости. Отима се, а уто зачу се силна грмљавина.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на пример, поретка наших језичких, књижевних, па и ширих културних вредности, који је после Првог светског рата тако страсно и истовремено танано знао да анализира Станислав Винавер, а након другога рата у много чему на саобразан начин
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања саму себе по прсима љуби, страсно уједа.
И то не чине из жеље да драже, изазивају, већ мило, страсно . . . А све обасјано, ограђено кућом, испуњено мирисом, димом, и поред свега једнако песма, глас Стојанов . . .
Петровић, Растко - АФРИКА
Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно. Милиони инсеката који удружено исткивају своју песму.
Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и милује... милус... милус... И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом ме миловаше по образу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
), Да ја вмјесто невјесте отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј браћи, серпски да мађарам. Глигорије Трлајић ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— једва изговори Симеун и принесе чашу устима, а сузе га облише. ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас. П.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Хоћу те, Животе, и страсно те штујем, У вртлогу страха ја о теби снујем. Рођен сам да будем пророк оној чети, Што ће ведра чела силно тебе
И тихо јецам сред вечери позне. XXИВ Сав сјај што нећу крај мене се јати, Сва празна ласка страсно ме целива И хучном игром жуђен идол скрива И оргијама сунца ход ми прати.
доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен твог палог живота, Кад избледи младост, потамни лепота И утрне око ватрено и страсно.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Поглед је — бдијем. И пупећ у свему моје семе, самртно радостан, и сâм. 5 Поглед је — страсно за нерођени плод у земљу мајку засеца рало. Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Цигарета може да замени свећу: У Лесковачкој Морави једној свекрви, која је страсно пушила, снаха је, »кад год дође на гроб, забадала код крстаче упаљену цигарету« (СЕЗ, 70, 1958, 515).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онда га је спазила главна међу вилама, долетела му у загрљај, дала му се, похотљиво, страсно, безумно као што приличи вечним бићима, исцедила га за сва времена те луде ноћи.
Па ипак, зар би вилински род могао отрпети понижење да, сред успаљеног кола, најлепша међу њима страсно стеже бутинама његове кукове, да избезумљено подрхтава на простирци расуте косе у трави, да јеца, шкргуће зубићима,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А сањив бршљан из траве се диже Ја страсно грлих њезин мили стас, А он јој благо до косице стиже, И венцем уви расплетену влас. 1883.
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с њом, Покривен маглом сивом. Ах, мили друзи!
И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' И то губи се брзо, И сан лагано пада... 1883.
1888. ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете, подигни витице своје... Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар.
И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји, Кô звучне лире громки звук Очајно, страсно бруји! Тамо где мирта шири хлад И време блажи груди, Љубишин призрак свêтô, млад, Спокојно, тихо блуди.
Безумно, страсно, са смехом и плачем, А оружани мржњом на тиране, С буктињом, лиром и са бритким мачем, Прославићемо осветничке дане И
ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним коринтска хетера седи; Она је подигла очи и страсно Августа гледа, И пламен љубави блиста са њених образа бледи'. Весеље ври и бруји...
љубави прве обузе његове груди, И жарки, чудесни пламен запали његово лице, Он диже високо чело и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље удари у њене жице.
На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи. Силвије на земљу паде, И рука суморне смрти дотаче његове веђе, А дивна статуа мирно на своје
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
огледа у три дивна венецијанска огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву живу боју оно је тако страсно пољуби да од тога ваздух затрепери. Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени. У нашој сали владао је други тон.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И подврискивао би заиста, само тихо, загушено, страсно. Госпа Нола је желела да Срба учи свирати у виолину, али он је сам друкчије решио — Нано! вама свирам!
— Разговори с Бранком били су за Павла жива потреба, и кад само мало нема Бранка, Павле га тражи као иглу. Бранко је страсно волео историју, нарочито историју старих народа, и нарочито њихову културну историју, и лепо је причао.
Волео је Стефан страсно музику. Сам није знао свирати, али би позивао добре свираче у кућу, а одлучио је да ће му обоје деце учити свирати:
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале. Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју жену, Одлетеће на вранцу да положи живот у част њену; Зауставиће се баш на ивици рудничких шума: У борби са
Тад краљ сам стари, Обучен у јегере и лежући на кревет, Удише ноздрвама страсно све корпице цвећа Којима је засађен тапет; За политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне
И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија. Сам такође волим страсно облик, мирис, укус, и лепоту, хлеба. Хтео бих да цео овај спис буде као хлеб или као вода.
Претрнух, зар ће изделити ме свег њен стас, У болу крикнух имена њеног глас Па све, што ми оде кад, врати се страсно у тај час; Задрхтах, учини ми се, у даљини, њен ход!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ВАСКА (задржава Коцану, голицајући је и штипајући): Овамо ти! КОЦА (отимајући се од Васке, али већ раздрагано, страсно): Пусти ме, Васка! Јао, не стискај!.. Боли ме, Васка, боли! ВАСКА (вуче је к себи и љуби): Чекај ти, чекај!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
3 Волио сам ружу, љиљан, сунце јасно, Волио сам некад заносно и страсно; Сад не волим више, ја сад волим једну, Волим ону медну, ону слатку, чедну, Јер је она сама миља извор цели, И
25 Цветала је липа, славуј клицô јасно, Смејало се сунце радосно и ведро; Ти загрли мене и пољуби страсно, И притисну чврсто на пламено недро.
Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно. На концу у дечјој радости и сјају Ми се ''сакриваче'' играсмо по гају; И скривања наша тако вешта бише Да се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
С њим игра. И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са
Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била. Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није