Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Митрополит Стратимировић, кажу, да је први добре школе за Србе у Карловцима уредио. Седећи ја беспослен недељу дана, мислио сам, да ми ништа
Као генерал-команда, тако нам је и митрополит Стратимировић писао, и свима, а особито мени самом саветује и каже, да ми у свом претпријатију свагда држимо да смо турски поданици
— Митрополит Стратимировић пошље нам као чадор цркву војену, и пошље сав окрут, као: антимис, путир и проче све за божествену литургију потребно.
магната, те ти ја и Теодор Филиповић (који се код нас Божа Грујевић звао; то му је име дао митрополит карловачки Стратимировић, кад је Божо из Петробурга нама у Србију пошао, да (га) не би почем Австријанци поискали као свог поданика) седнемо на
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Умро је у Ковиљу 11. децембра 1801. године. Митрополит Стратимировић објавио је народу његову смрт: »Церков свјатаја наша изгуби в њем ученаго и заслуженаго свјашченика, обшчество
својим члановима имало Јана Колара и знатан број младих школованих Срба, али су га угушили са једне стране митрополит Стратимировић, а с друге стране мађарска државна власт. У Србији је исто тако било неколико покушаја.
51 У један мах намеравао је да преведе све Хорацијеве песме, и преводио га толико, тако да му је митрополит Стратимировић запретио да ће га искључити из цркве ако и даље преводи једног »јазичника«.
Оно што је некад за угарске Србе био митрополит Стеван Стратимировић и патријарх Рајачић постаје у новоме добу млади адвокат и новинар Светозар Милетић.
азбуци карактеристичних словенских слова и уношење слова из латинице, као што је ј, злосрећна јота, коју је митрополит Стратимировић 1831. прогласио за »срп Нечастивога«.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
праздники, Беч, Каулици 1790, д3 друга страна —д5 друга страна, у чијем једном примерку ју је још митрополит Стефан Стратимировић означио као Рајићеву (в. Дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, Срем. Карловци 1901—2, 114—5). Између текста из год.
децембра 1821: „Младеж је српска моја дијецеза. Ову ми не оте ни СС. [тј. митрополит Стефан Стратимировић] ни каква сила кромје смрти! Још више, та је дијецеза највећа, најславнија, састављена из свију други’ дијецеза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тодор проведе свој век као каснар архиепископског властелинства, баш у доба када је Стефан Стратимировић био карловачки митрополит.
Вероватно је да је просветна атмосфера коју је Стратимировић свуда око себе стварао, определила мог прадеду да и своје многобројне синове даде школовати.