Ћипико, Иво - Приповетке
Једнако се страхиво погледају, све им очи бјеже на њ. А док њега не уочише, бијаху се лиј епо примирили — вријеме бијаше зацијелило све
А кад се нађе лицем пред оцем, погледа га страхиво и истисне разговјетно: , —Убио сам га! — и осјети у тај час да је слободније одахнуо. —Убио си га!
Неколико пута, у одмацима, страхиво покуца на ниска врата, загребе залеђеним ноктима, зове полако у стиду и страху, па кад не доби одговора, шћућури се уз