Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... Сем тога, он је страховао. Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову...
Теодосије - ЖИТИЈА
И видеше га у манастиру где хода с непостриженим власима и с меким хаљинама, јер су га стигли брзо гонећи, а није ни страховао да ће га хтети гонити до унутар Свете Горе; али бол родитеља, а уједно и моћ, и ово могаде.
Милићевић, Вук - Беспуће
И замало му не утече један презрив осмијак. Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Или када командир врши преглед коња... Е, то је било најболније питање свих батерија. Командир је највише страховао за коње.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
на пут; и свештеник, одлазећи да однесе последњу утеху самртнику и хранитељу многе нејачи, мислио је на своју нејач и страховао да му кућа не опусти; и кочијаш, спремајући се на пут, бојажљиво се крстио и седао у кола; и сиромашна бака, носећи у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У кафани, у којој раније није одседао, узео је собу „на дуже“ и страховао да не сретне познаника, некога ко би га упитао за укућане и њихово здравље, поменуо ода, жену, брата, запитао шта он
Она је крађом државне касе направљена, сиротињски је она зној и зато проклета, па ипак је страховао за Вукашинову судбину, још више за судбину његове деце, јер проклетство народа стигне сваког да казни.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Од тада ми смо се видели само неколико пута а на Крфу тебе су узели за борца. Ја сам страховао за тебе и рђаве слутње никако ме нису остављале. А после прве борбе коју је твој пук имао Омил ми је јављао: „12.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не, то није био стид. Страховао сам само да му се мој нови друг због тога не подсмјехне. (Тек, каткад би ме подишла помисао: не вриједи ли то
Појурио сам да се скријем у моју собицу, црвен до ушију. Страховао сам да чак и служинчад није очула тупи, мукли звук његовог брончаног пада.
Да сам писац, никад не бих страховао да не упаднем у контрадикцију и недосљедност: тек контрадикција је оно што лику подаје крепчину и рељеф.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— проговори капетан, чим Ђурица стаде. »Хвала Богу!« — помисли Ђурица. Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ „Какав напад!... Зар би нас онда вукли по овој ноћи. По паљби рекао бих да наши беже.“ Куршуми учесташе. Страховао сам да ме не лупи у главу. На друго место где хоће. У рату се гине... Јест...
У шест часова пошли смо на станицу. Био је потпун мрак... Страховао сам да ли ће им чувар предати писма у ово доба. Тома ме је тешио и, држећи ме стално под руку, водио на станицу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
опрезан, с једном једином, и то некако мимонесеном алузијом на насилну смрт доброг и мирног човека; као да је прота страховао од нечијег прислушкивања.