Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
СИМА КАТИЋ Хајдуци се смејаху потери... Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња. Да су могли, они би се на сав глас смејали...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао. И срећан што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој | руку на бедра, а особито на једар јој кук.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Русијо, вели, мајко наша рођена, срце ишчупано“, а сви су већ само у њега пажњу управили, сви почињу да страхују за Јаћима, да му се какво тешко зло не догоди, „шлог“ да га не удари, јер је он форму Србина-човека сасвим изгубио,