Употреба речи страшан у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И они говорише у своме заносу и разлагаху мисли нејасне онако као што долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан, реч ужасна. — Мајку ми доведите! — говораше један младић у прљавој сељачкој кошуљи. — Ко каже да она мене не воли?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А кад чује да се на планини појавио страшан медвед, а он ти бежи кући. А другоме се дасади живљети, пак узме уже и пође у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у

Дакле, учени и благоразумни у народу, знајући да ћеду богу и будуштим родовом отвјет страшан давати, нек не пазе ником атара, и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија,

један Албанез јаничарин дође у Босну. Зна понешто српски, али мало, и хотећи да каже Бошњаком да је он страшан јунак, запита их како се у Босни зове онај ко чини све што он хоће? „Огурсуз”, — одговоре Бошњаци.

Аполона позната била: да је „Σωκράτης απάντων των Ελλήνων ο σοϕώτατος”, то јест: „Сократ од свију Греков премудрејши”, страшан непријатељем отечества у ополченију и војни, страшан истим мучитељем у бедном граждана својих междусобном раздору,

ο σοϕώτατος”, то јест: „Сократ од свију Греков премудрејши”, страшан непријатељем отечества у ополченију и војни, страшан истим мучитељем у бедном граждана својих междусобном раздору, страшан навластито жрецем, лажефилософом и сујеверија

непријатељем отечества у ополченију и војни, страшан истим мучитељем у бедном граждана својих междусобном раздору, страшан навластито жрецем, лажефилософом и сујеверија заштититељем, — но најпосле он исти, који је мудрост с неба међу људе

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. — Тешко теби, стари Иване — рикну он.

Све би дрхтало само кад моје име чује... Све... У тај мах као да се нешто проломи. Страшан неки глас загрме: — Стој!... То беше изненада. Станко се трже и стаде као укопан. — Ко си ти?

— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! И пресече оком... Страшан поглед сену испод седих веђа... Народ застаде... — Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!

Па опет, опет!... Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина. Он се није могао с њиме помирити!... Али, опет... Крушка... Зар Маринко нема право?...

Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!... Објесићу те, нека се приповиједа!... Страшан је био Турчин. Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.

— Тако... А сад, устај!... Онај страшан поглед диже Маринка. Он је бленуо сад у једног, сад у другог. Станко га поведе и доведе до храста.

Најпре треба поклати курјаке!... Јован и Јовица пустише јагањце. Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. — Опремај се! — рече он. И док длан о длан, све беше готово. — Дево! — викну Станко. Али Деве беше нестало.

Станку заигра месо. — Ја ћу му сутра на мегдан изићи! Војвода га загрли. — Хвала ти, јуначе!... Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... Онда се окрете Зеки: — Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.

Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: — Стој, Турчине!... Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу... У први мах не умеде речи рећи. — Шта се дереш ту као магарац?

Ала их се натукосмо, до миле воље!... Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!... То је био страшан лом, који се не да ни опричати!...

Диже се облак од дима. Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... То беше страшан окршај. Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени... Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ИИ Ти који ни по чем ниси нама сличан, Ни својим образом, ни мишљу, ни делом, Који у покрету стојиш непомичан, И страшан и мрачан под сунчаним велом!

Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости прождиру небо... То вече изгледа последње од свију вечери. Мирно, на стени, стоји огромно

Победнички и гордо стајао је међу гомилама. Људи су га се бојали, јер је био страшан, а жене су га волеле, јер је био свиреп. То је био једини човек који није познао јаде.

Тебе ће сви напустити јер си веровао да си га нашао. Бог је страшан само у слутњи и неизмеран само у очекивању. И кад те се сви људи буду одрекли, и када те још једном буду сви

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: — Идем, мамо, овде је — страшан дим! Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. Ја изиђох на улицу.

Сви се прекрстише. Устадоше. Ћутећки прођоше поред Аноке, а све наокришке, бојећи се да је се које не дотакне. Страшан и ужасан бес раздираше Аноку. Као помамна улете женама у кухину: — Јесте ли чуле, ви? Жене, па да не чују!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој

? Чим се само макнем корак из кујне, одмах се направи вашар! И одмах затим чу се страшан тресак, и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

мржња заталаса на његовом модром лицу, али одмах затим трепавице задрхташе па се овлажише и он, погурен, накострешен и страшан изађе полако напоље...

Осећаш ли шта си ти мени? Док си тамо био и кад год сам помислила да те могу изгубити, ја сам увек пред собом гледала страшан бездан, црн, ужасно мрачан понор у који би пала, из кога никад више не би изашла.

Збиља је страшан изгледао у тим тренуцима. После смо му задуго говорили, и ја и њена тетка, која је заиста паметна и присебна жена, и

И све се нешто бојим и презам и мрзим. Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан, киван, замршен и црн, а око мене све бело и смешно.

Крцао је зубима орасе, и онако искривљен био је ружан, необичан, страшан. Али изненада, зверајући, баба се журно и значајно стала обзирати око себе и тражити нешто по зиду.

Африка

тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке. Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом.

Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и

Сликам је, и она пљује у апарат. Враћам се још једном у претходни ходник, решен да сликам онога трећег који је тако страшан. Спремам све унапред и на очајање свих пратилаца идем право пред отвор, готов да погнем главу ако тигањ полети.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ветеринар се беше уозбиљио, као да се променио, из једног човека, у другог човека. Страшан је, каже, тај луди обичај грофа Пара, да коњма даје имена звезда и сазвежђа.

Њега, каже, сутра, чека страшан дан. Капетан онда, клањајући се његовој ћери, отрча за домаћином и хтеде да му тутне у руку два‑три талера.

То је, каже, страшан човек. Змија! Павле се онда, пред одлазак да види лазарет, био решио да упозна тог попа Микаила. Агагијанијан му обећа

Павла је дочекао страшан лавеж паса. Гроздин, погурен, у гаћама, са пушком у руци, пољубио је Павла, а затим увео госта, али не у кућу, него у

А сад, кад је одговорио на то питање, најбоље ће бити да он оде. Као неки страшан сан, чини му се то, за шта га сумњиче. И он, и њен отац, отац девојчета невиног и бајног, треба да се пробуде.

Осетио је страшан бол у колену, а лежао је у блату. Коњи и кола – тако му се бар учини – пређоше преко његове главе, и нестадоше, уз

Трифун га је гађао право у главу и промашио је с прста. Пуцањ је био тако страшан, неочекиван, брз, да Павле превуче руком преко чела, да збрише крв.

Причао је како је страшан, богат, раскошан, Петар Иванович Шувалов, гроф, од кога сад у војсци све зависи, па и судбина Срба.

Скок је био тако страшан, да се, за тренут, чинило да ће обоје пасти, на главу. Међутим, кобила се спусти сасвим лако, машући дивље главом, као

Као што је Дњепар био страшан, оне ноћи, кад се разли, кад је цела та бескрајна раван, испод Кијева, била полудела, ужасна, смртоносна, пуна муња и

Цело се лице грчило и тресло, а уста, језиво, дрхтала. Неки страшан плач пратио је ту дрхтавицу главе и лица. А сваки пут се чинило да је то крај живота тог малог створења.

Напио се, кад га је Ђурђе, на коњу, одвео. Осмехну се, кад је причала, како је погреб дечји страшан, како је Петар, сандучић, са синчићем, морао да понесе, под пазухом.

Теодосије - ЖИТИЈА

под оружјем хођаху, са шлемовима у облику глава дивљих Вепрова и с ликом медведа и осталих звери на глави, и тако страшан призор твораху како би маштаријама уплашили светога.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

он је свакако и велики господин, и страшан разбојник, и грдна свиња, а име му је Тошо. Тако је заиста. У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у

— Зачуђени сунцокрети — Одлазак у војводство — Страшан глас и тољага Чим се Миш пророк увукао у Бркину кућу, чуо је горе испод крова тихо мијаукање мачка Тоше: — Мила и

О, тише, тише, чуће нас мачак! Док су Тошо и Шаров слушали пјесму Миша пророка, од села се заори један страшан глас: — А, ту ли је онај крадљиви мачак сланинар и његов савезник Шаров! Сад ћете ми обојица платити!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Састане се са оцем и почну се договарати. — Отац, ти си имао право. — Јесам ли ти казао. — Полачек је страшан католик. — Као ја православан. — Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. — Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе?

Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина. За таквог „галантома” страшан ударац, увреда. Одмах окрене Кошици леђа. Сад оде у Ђур. Где год се појави, свуд добар утисак учини.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Из крви њене, затим, поче да се шири неки страшан задах, тако да су све бабе из куће окупљале се око ње, крстећи се и бајући јој.

У кући је био страшан смрад свећа. Госпожа Дафина лежала је чиста и мирна, великих, разрогачених очију, испружених руку, покривена својим

пук се при доласку учини, мрк од бојева, мирисан од барута, са развијеним заставама и крвавим рањеницима, чудан и страшан.

Осетио је био већ Вук Исакович шта их чека, под новим царем, и, као неко ко је сањао страшан сан, гледао је ужаснут своје војнике, коње, кола, логоре.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

други лутани из серије На слово, на слово), људи-риме (Петроније и члан Београдске филхармоније), нацртана чудовишта (страшан лав). Осећања су везана за људе, за њихов безизгледан живот; дечја песма зато, тражи партнера за игру другде.

Милићевић, Вук - Беспуће

То је био први страшан дан у његовом дјетињству. Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у сузама тресући се и посрћући;

То му се питање не скидаше с ума. Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешаЇу, судараЇу, сатиру једна другу, у једној неразумљивој забуни?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга да мене прождере, Да л' да смлави црни калуђере?

Рада у траву: „Дакле тако, дакле још замало, Можда одмах па ме је нестало — Али она преживети може, Па да други — страшан ли си, Боже!“ Вас се тресе — но шта с' оно чује?

високоме, Онда гледну оној гори чарној: Од горице лађан вјетар пирну, Покрену јој мисâ чудновату: „Ала“, рече, „страшан ли си силан!“ Па задрхта, и сва се затресе: „Ал' опета — ал' да како буде — Какав хајдук — куд залутах тужна!

стало: Сад ту и онде, па више и више, Облаци док се од свуд не склопише, И муња сукну, а грмнуше громи, А ветар страшан на земљу се сломи. Ох грми, грми, да се стење креће, А вијар чупа из стене дрвеће.

Ух, што л' ово тако јекну? А тај жубор све то јаче! И све амо ближе, ближе — Коса му се од стра диже! 110. Страшан жубор амо сави, Муња севну, а гром груну, Бура с' диже, вијар зави, А кроз избу ледно дуну; А та врата зашкрипише

XИИИ Страшан часак већ је мину. К себи дође, с одра уста, Па одшета у градину, Носећ собом јада пуста; Онде доле тужна седа,

Она стиже, ма тек глену, У дворове назад крену. Једном само глену бела, Али другом није смела. Први пут је страшан био, Други би је и убио. У двори је. „Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!

Пиште Бајку зрна око главе, Ал' не смеју удрит га од страве, Та страшан је, убио га Боже, — Али други, богме, и не може!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Једног дана ти си је и видио, реалну, овоземаљску, остварио се твој страшан сан, твоја мора. Тих истих година, ја сам, случајем, избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и испред Томче њихово пиштање и витлање по пустој, немој чаршији ...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

зна је што је написô; јер чудан је поглед, чудан је тренут, самртно око мора засенут, само се види ватра све жешћа, страшан је плам, ал' страшниј' навешћа.

” Колико беше милостив му вик, толико страшан говорников лик: с постоља, мислиш, Дагон сиђе сам, да освети обесвећен му храм.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) МАНОЈЛО: Г. доктор! ДОКТОР: Кад се о мојој слави мисли, онда слуга ћути. МАНОЈЛО: Јао, куку, како је сад страшан! Ваљда га стиже што је разум изгубио. ПОЗОРИЈЕ 7.

ДОКТОР: Јесте ли оглувили? МАНОЈЛО (гледи на Шаљивца, овај му намигује): Куку, ала је страшан! ДОКТОР: Освиме, Перзерине, шта сам ја данас? (Манојло опет гледи Шаљивца и Путника).

ФЕМА: Молим вас, јесте ли ви фишкал Аници Вулетиној? АДВОКАТ: Аници Вулетиној? Јест, јест, она има страшан процес, тешко противној партаји, јер ви сте церте разумели добро за моје име; знате да сваки процес мора под мојом

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

лежи као укочен са парафинском сузом у оку, из даљине дофуравају лагано слова К Р А Ј — што полаганије могу, мислим! Страшан фазон.

Е, онда је наишао један страшан шмекер. Најпре је нешто као долазио у Београд, па онда ишчезавао тамо по Швајцарској и Немачкој, а о Либији и тим

„Зар с вама да добијем рат?“ — казао је. — „Пазите само како изгледате!“ Страшан фазон, а? Тако се и ми свучемо, то јест само делимично, на шта маман врисне да смо праве наказе, и упита нас како

Читав тај провод смислио је наш професор предвојничке обуке, страшан неки тип, толико страшан, мислим, да су га исфурали из регуларне војске због урођене свирепости.

Читав тај провод смислио је наш професор предвојничке обуке, страшан неки тип, толико страшан, мислим, да су га исфурали из регуларне војске због урођене свирепости.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

заигра жрвањ са дивљом хуком и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви, другови смрти, овамо гвозден бат!

Параграф први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије, пресуда ова праведна није!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Спремамо се за рат. — То ће бити неки грдан рат? — Страшан. Сви смо у организацији и не бојимо се никога. — А против кога ћете у рат? — Против Белмонтехе.

— Не знам. Овако је мој живот завршен. „Смешна ствар, мислим за себе; веровало се, пошто је последњи рат био тако страшан, да други више не сме, не може доћи; бар док не изумру сви који су га доживели.

Један једини страшан глас пење се и превија, залета се између свода и језера, из ситних, узбуђених људских гласова; страшно ситних и

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Анђела оног, што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан. Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни

Ено на суром Вису урвине вековне стоје К'о страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и пита гласом смерним да ли ће земља добро да роди.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У том општем хаосу јединка се губила, људи се несвесно прибијали у гомилу и немо посматрали страшан призор. Мрачан хоризонт је блештао према Шапцу од неке ватре.

Ја сам, напротив, затезао дизгине. Гледао сам задихано на ту страну и, само да могу, скренуо бих да не видим неки страшан призор. Али коњ ме је носио, већ смо близу, и чујем где војници говоре: „Мртав Аустријанац“.

Рат је онда личио на олимпијаду, људи били епски јунаци, окићени венцима славе... А овде, људи се распадају ширећи страшан задах. Или их сурово бацају у јаме, као мрцине. Ни име им се не зна.

Чисто се тргох од те помисли И нагло се дигох, те приђох прозору. — Страшан је рат — говорила је моја мајка бришући сузе. — Докле ће људи да буду тако безумни!...

А онај испусти страшан крик, и, дижући руке, повика: — Не, Бога ради! Груја спусти пушку, али га је нетремице посматрао...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи. Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.

Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...

Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...

»О, шта сам радила!... Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан !... Како сам могла... шта ми би!... На цео век, до смрти... И све тако бежи од њега, гнушај се !...

И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава. некакав страшан мрак, црн, непровидан... Најпре се само занесе, као кад се добро напије вина, па после све више и више..

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир.

Изнад њих, у зеленилу, види се село. Живот је ту страшан. Да би се добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је,

Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа почиње да се извлачи. Страшан је то посао.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом: „То је твоја отаџбина!... Ха, ха, ха, ха!...

Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима... Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!... Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну. И тада се све утиша.

Али нам, ипак, прође леденица кроз груди, кад чусмо онако суров и страшан одговор. Истог тренутка он шмугну за други трн, па се отуд завуче у неки купињак.

Одједном се отворише врата, тата утрча љут, суров, страшан као што обично изгледаше последњих дана, дохвати маму за косе и викну...

Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор... Он се побоја да га родитељи не угледају будна, па опет заклопи своје сјајне невине очице, отварајући кад-што

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора. А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?

Ето, ти двеста... — С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари. Прошле ноћи, страшан се топот Чуо чак до у Сопот. Неки сву ноћ нису спавали. „Ко то одјаха ка Авали?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

»Гледајући необичан и страшан призор, мислио сам да ће сви коњи бити тако поубијани. Али урођеници нам рекоше да је лов већ при завршетку и да је

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема... МИНАРЕ Стрчи минаре изнад црних кућа, Танко и бело.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га: — Дође ли, бато?

код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: | — Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш! Гле ти пезевенци и ћопеци једни!

Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику: — Ђид ти! Шта ти? Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се

и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња: — Тато, бре? Не тако, не то, бре! — Да!

И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе. Сигурно их је у сама прса ефенди—Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну: — На!

Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ Послије тога дође онај што је гледао из прикрајка да новце ископа, али се уједанпут од некуда обре велики страшан бик и навали на њега да га убоде и он једва утече; потом доведе бика и закоље на оном мјесту и новце онда ископа на

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Кад мало час, али ето ти гвоздена човека. Велики је, страшан је! вуче буџу за собом, све оре земљу, иде за њим бразда као да осам волова оре.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

о љубимци моји, јер се бојим и трептим и страх ме хвата да неко од вас не остане ван двери као и пет девојака, и да страшан и грдан одговор онај не чујемо: „Идите од мене, не знам вас ко сте!“ (Мт. 1З, 23; Лк.

11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле. Страшан је то глас, браћо моја, који говори да треба да стрепе од причешћа не само грешници као што сам ја, него и много

И потпомагањем Божијим мир и тишину прими владавина његова одасвуд, јер заиста овај диван и страшан би свима који су около њега живели, пошто владавина његова беше 37 година сачувана и цела и ни од кога повређена.

мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи — други се ни приближити не може њему.

молитава, а уместо свега тога да буде ово: отпевавши цео метимон до „невидљивих непријатеља мојих“, рекавши и „јер је страшан суд“ и „Непостидну“, затим „Господе помилуј“ 40 пута, затим „Приђите да се поклонимо“ три пута, затим „Помилуј ме,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Израчунала је дан. Смалакса од његове тежине међу тиквиним врежама, ноге су јој голе, и трбух, и он је го, страшан, она ће се распрснуТи Од слатког стида, жели га, мора, и кукурузи, и дрвеће, нек све буде у њој, нека је цело село

стењање и уздаси вукли су се по поду; плашљиво а густо, у отворене очи утицала је зора и побадао се он, усправан и страшан у огорчењу што је целу ноћ престајао њишући се.

Смејаће вам се чаршија. Само луди умиру на вешалима. Ниједан други живи створ. Ни жене не вешају!“ Отац му је био страшан у својој смирености. Боји се тог нељудског у Аћиму. Тек у затвору га је упознао.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

пред њим велика бакарна врата читаво небо заградила, нити их прескочити, нити заобићи, а пред вратима троглави жабац, страшан, престрашан. Из очију му бије ватра, у грлу тутње громови. Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

постепено, свуда пада тама, И јато се ноћних тица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема... М.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Кад испразних својим шмрком што сам боље могао ту лопту, она препуче уз страшан прасак да се сви уплашисмо. Затрештала је као да је пала са високог торња и пред нама се распрштала.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

јаругу ка коси, позади које се налазио батаљон и штаб и превијалиште, најпре чух опаљење, па хујања, а затим фијук и страшан тресак гранате која експлодира у мојој непосредној близини. Ја утрнух па се окретох њему са погледом који је питао.

Он, без сумње, ординира код „Три шешира“? Никола је изгледао страшан. — На колена! — грмео је он млатарајући се — нек ог-луви и чо-век и Бог!

Сав сам био израњављен од седла, јер се, ни дању ни ноћу, није скидало с коња. А командант мој, строг, страшан, не зна за душу: „Стеване, носите ово у прву батерију; Стеване, ово, у дивизион; Стеване, ено вам једанаестог пука,

На патосу преко пута мене, жмури командант, натмурен, строг, страшан, а поред њега уврнута мала лампа чкиљи и помало осветљава његово црно лице и ретке, мачорске бркове.

пази добро... то је љубомора, и ништа друго. Разумеш ли ме сад? Ти си једак, озлојеђен, ти си страшан зато што си љубоморан. ти не би ни говорио да ниси љубоморан. Ја те познајем добро, ћуталицо.

Одјек јединог крика што је пустио од себе био је страшан, као предан судбини, као неко одвајање душе од тела, па низ његово патничко лице линуше крвави млазеви брзих, детињих

први пут јасно бљесну сећање да је исту ону реч чуо онда, кад се спуштао низ ове исте степенице одакле га је оборио страшан широк удар по глави после кога све досад није могао да управља по својој вољи мислима и да их везује.

И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих илузија.

И Петроније Свилар, сам, усправљен и страшан, на владајућем, узвишеном пропланку над престоницом, испружи, у једном до бола снажном грчу освете, црну своју кошчату

“ И не знам ни сам шта ме смирује, долазим помало к себи, присећам се... Господе! Боже! Боже Господе! Био је здрав, страшан, моћан, богат. Ми пуни ужаса од његовог погледа. Ћутљив, мрачан, суров, суров, суров.

унедоглед, да широко, ето само то, да широко отворим очи, да искидам ланце, да се ослободим, да будем јак, пркосан, страшан другима, као звер страшан другима... И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући.

само то, да широко отворим очи, да искидам ланце, да се ослободим, да будем јак, пркосан, страшан другима, као звер страшан другима... И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући. Смело улазим унутра, право у очеву собу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију.

— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави. Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. »Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Он је усавршен, он постоји и једино је потребно да се пусти у рад. Још увек страшан сукоб обузима духове и вероватно ће највећу важност имати високонапонски предајник као уређај за напад и одбрану,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

узрок потискивању и стална запрека, па Јовча тргујући ружама бежи од ње, да би тек ретко и накратко навраћао више као страшан гост него као домаћин; а онда и на брак, јер се трипут женио, али му „ниједна није била добра”, па не би жалио ни

животним разлозима и конкретним интересима мотивише јунаково необично чулно-чувствено стање (рецимо Вуково западање у „страшан бунар очајања” зато што није „произведен у потполковника”), те мотивације не изгледају ни довољно опште, ни довољно

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Тако страшан и разрогачених очију, сав у уверењу да добро ради, он помисли да за сутра остави последњи обрачун, па се прући покрај

Само једном руком беше поднимила слабину, стегла своја лепа старачка уста и из све снаге узмахнула да је не би страшан догађај поткосио. Из пркоса, онога што је кроз векове пламтео само кроз ређа тврда срца.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Празно је дубље. Јао, време, где те Пламен пресеца. Оспорени свете! Није ли страшан лет који је доказ Празнине у стварима. Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш.

под старост благосиља цичу Птица која себе ствара из своје немаштине Чита лед из њеног ума На начин умиљат и страшан Дани су различити ал светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ

Гаси само злонамерне ватре, сунцу ни у чему није супротна. Какав страшан склад између риба и рибара које подједнако воли.

Краков, Станислав - КРИЛА

Прорезани шињел и пробијене груди. — А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан. — Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско.

До њега на другоме столу лежало је нешто кратко. Видео је само смањене крваве бутине, али је онда осетио страшан бол у нози. Нагнута болничарка почела је да расеца завој.

Апарат је била слаба играчка у бескрају. Неко се на њега пењао, улазно огроман тежак и страшан. Два гаврана се појавила далеко на видику. Расли су. Долазе.

Петровић, Растко - АФРИКА

тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке. Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом.

Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и

Сликам је, и она пљује у апарат. Враћам се још једном у претходни ходник, решен да сликам онога трећег који је тако страшан. Спремам све унапред и на очајање свих пратилаца идем право пред отвор, готов да погнем главу ако тигањ полети.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А сада збогом!... Ја послом одох, А ти се сећај часа стравичног, Не кô што пише књига дебела: Народ ће бити страшан судија!... (Хоће да одлази.) ХАСАН: Још нешто...

И да се спрема... (Види Главаша.) О!... СПАСЕНИЈА (гледа у Стану): Ево ти дела, Рођена мајко сваке несреће! Страшан је ремек твоје старости Што га је безум мозга болесног У проклетоме часу смислио!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У канцеларији начелника штаба, пуковника Комарова, страшан неред, на столу му грдна гомила хартија и кад што тражи, мора по по сата да премеће по ономе вашару.

Пожар је био страшан; од упаљених кућа и цтаја палиле цy се и ограде и шириле пожар, све даље. Од силне јапе сушило се воће и трава, па се

Призор је био ужасан. Што је хиљадама породица читавога века текло, подизало и привређивало, све то сад прождире страшан пожар и до сутра ће све бити гар и пепео!

гледати овај ужас и удалих се од овога страшнога места, где је цео дан беснио челик и олово и где ће целу ноћ беснити страшан пожар. Дању се тамане људи, ноћу људска тековина, дању смрт, ноћу разорење — то је страхобна слика рата.

Тренутак је био крајње опасан и ванредно страшан. Ја нити умем да искажем, ни поново да изазовем у себи онај осећај који ме обузе при погледу на оно море усколебаних

на њино лево крило и позадност следовати и снажан напад Черњајева с фронта и деснога бока, што би их (Турке) довело у страшан и погибељан положај.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Самовати, боловати, Јадовати... ој! Ал’ си страшан, ал’ си добар, Чудни Боже мој! Мала свећа горила Тужно, жалосно, Црна ме је слутња стисла Кад сам погледô.

XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све. Страшан је тај црни амбиз, — Само у гроб у гроб не! Па зар ја да први бацим Шаку земље на њен лес!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Хајде, покажи нам тај топ. Пошли смо кроз уску саобраћајницу, и после двадесетак метара указа се страшан призор. То повска цев била је разнесена. Точкови поломљени. Војници подигоше ћебад са лешева.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб. — — — — — — — — — — 1841.

Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ДРУГИ СЕРДАР: Још су нам оштри мачеви! КАП. ЂУРАШКО: Реч ви је плам, браћо! Па ме својијем огњем сажиже, У души страшан вихар подиже, Жеље се ломе по срцу моме, Траже мегдана и траже крви, Онде да будем — да будем први — Где први

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Страшан је сан — Ал’ веруј, душо, Лепшу ти јаву доноси дан. ЈЕЛИСАВЕТА: Никад! О, кнеже, кнеже, никада!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна. Сручила се на нас жестоко. Страшан призор који нам је разорио зенице.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Анђела оног што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан. Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни

Још песма престала није, а страшан вихар се диже, Брсно се заљуља грање - и Љељо на земљу стиже. Божица подиже очи и груди притиште јаче, Ал' нагли

1887. (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где

Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô? И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој.

Но ко верује мору, на коме замишљен стојим, Кад изненада почне страшан и грозни бој? Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889.

смерни светлога Крониона, Он проповеда правду и за њу гине он; Кô вихар, с божанске ризе и песма његово шуми У страшан дан и час. Умреће истине људске, и море столећа тавни' Покриће гробове њине.

Ено на суром вису урвине вековне стоје Кô страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава.

Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами, И поточић бистри што нам жубор шаље, И вис Филопапе у јутарњој тами. Страшан у самоћи, као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је драга Флора, Флора, нежни симбол

Бадава се молиш... са песмама својим... Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2. Већ је прошла зима и пролеће влада, На престолу седи плавоока Лада Природа се бујна из

Одбрана задрхта градска, јер тавни облаци дима Покрише, у часу, небо и сунце огњено њима. Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо диже, Љуто се повија, пршти и сјајне дворове лиже.

И клисар над веђе своје подиже широку шаку, Ал' поља шуштаху доле у мртвом, дубоком мраку. И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А звоник застења чисто.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То је био страшан дан. Већ рано изјутра чусмо да се по Александрији купе руље да разоре и униште све трагове јелинске културе.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Као да га не знате. Као да га први пут виђате. СЛУШКИЊЕ (одлазећи): Море, страшан је! Улази Ташана. ТАШАНА (обучена раскошно, не могући да веже низу дуката око врата чисто се спотиче идући.

ТАШАНА (у забуни постиђена): И знаш, дедо, срамота ме. Али морам да ти кажем, сад ми већ и ти ниси онако страшан. И тек сада, из лица ти и гласа, све више видим у теби оно што сам сасвим заборавила; сад тек све више видим онога

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Синови моји, који се тамо врзмали због Јулице, описивали су тај цвикер: огроман, страшан и кад виси и љуља се, и кад се усади на крупан нос госпа Ноли.

Лудак је говорио и писао читаве расправе против Бога и Христа. Али је дошло и нешто ретко ружно на болесниково тело: страшан свраб у унутрашњости дебелог црева.

— Намучен стари чиновничић погледа сина некако љутито, скоро са завишћу. Настаде страшан породични тренутак: замор онога који је давао и бринуо, и стид онога којије примао.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“ То је, разуме се, био страшан удар за све у кући кад је већ и полиција почела да се меша у моје васпитање, те — пошто сам добио прописне батине и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И као да би хтели да заглуше савест своју, њихово лице се грчи, они убрзавају ход, не би ли избегли страшан призор, пред којим су немоћни. Потпуковник Петар са влада себе и застаде. Беше ту и један командант пешачког пука.

Али несрећа никад не долази сама. Пред нама се указа провалија. Из груди се проломи страшан крик. А са свих страна јуре Бугари.

Каже, шест дана је у борби, па самом себи изгледа страшан. А ако погине, не би желео да га чупавог сахрањују. Говорио је са таквом присебношћу, да је то звучало помало и језиво.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

цртао драгане у смрт, Тако умирући цери се над албумом; Морнару мој, сав тај врт Младићства свога не пореди са сном: Страшан један крик разбуди твој пад!

говорим што бих хтео да покажем колико је тај свакодневни сусрет сексова величанствен, ваљда најважнији у животу, и страшан својом правилношћу и условљавањем, па зато диван. И цео свет виче!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је неустрашив и страшан Турцима, сталожен, повучен, мудар. Он зна какве су „муке у Турака“ и решен је да их свакога часа поднесе.

Али, каква се поезија прелила преко тога калупа! Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде

Је ли вама штогођ говорио?“ Кумрија му на то одговара: „То је био страшан туцак јунак: мрка брка, а крвава ока, куд погледа — оком расијече, као муња из мутна облака; па он мени јесте

вренгија вретено дрва шимширова — вретено од шимширова дрвета вриме — време врли — напрасит, страшан врћи — метнути, бацити врх (другога) — поврх, преко (другога) Врхбосна — крај око извора реке Босне Вучитрн —

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

и многом другом, раније су се у мраку причињавала све некаква чудовишта: те некакав див с главом као пласт сијена, те страшан брадоња с лепезастим рукама и канџама, те црна баба с торбом.

— гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно! Али већ ујутро Јованче заборавља и страшан сан и своју чворугу и трком јури у Прокин гај. Тамо га чека неугодно изненађење.

Изгубио се у мраку и сад зове у помоћ. Зашто да га се дјечак боји. Глас му је тако дјетињски, нимало страшан. — Еј ви тамо, упалите! — молио је гласић. — Сад ћу да се јавим ! — прошапута Јованче. — Оно је патуљак.

пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук. Тргнута иза сна, Жуја обневидјело скочи према незнану госту и зграби га зубима за торбак. — Дрекавац!

Два-три дана касније на сеоској крчми освану страшан оглас потписан од њемачких власти: ... „Позива се све становништво да у року од осам дана преда оружје.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А коме ли ваља имати част и поштење, част буди му! А ја томе радим служећи, што је страшан и душе преузима од земљанских кнезова, — пострашнијему од светских царева!

У томе сви се људи по свету обнезнанише од страха дрхћући. Сви већ узнаше и то говорише да је дошао конац свету и страшан суд Христов настао је.

) Страшна је то вешт и беседа умље ми надилази и несвестица обујима о томе чудноме послу. Како је то? Тко је страшан хјерувимом и недознан серафимом, што је ангелским силама небесним неможно поднети, то он обећава једној неснажној

Ово је плахо згледање! Ја кад послатога не сазнајем, та како бих тога знала, што га је послао? Ови је страшан како видим; да сказивати ваља да је још и много пострашнији!

Ти си један страшан а тко ли може стати проћу тебе? Од тебе и горе се тресу, ко ли се може натпирати с твојом снажном мишицом?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути! Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге

Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици „Лелеее...“ и опет страшан смех одасвуд... Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе да види чему се то смеју тако силно.

дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био. И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности