Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Родио се Христос, али не за оне Што немају вере у Божију правду, Који се клањају страшилу свакоме Као неком диву, неком несавладу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека се њише на ветру, нека разгони птице и дечаке. Забоде Старац у земљу дугачку мотку с мањом укрштену. Али, Страшилу су се смејала и деца и птице: — Па, то је осушена јела! — залепета крилима један врабац. — Некакав чудан крст!
— рече један од дечака и крађа опет поче. Јурио за њима, не јурио — стићи их нећеш, мајко рођена! Старац Страшилу направи главу, стави на њу шешир који је сто летњих жега издржао, на леђа кабаницу, а на кракате ноге рибарске гаће.
Е, да је не дограби! Скочи Старац са прага и гегаво потрча према Страшилу. Мајко рођена, сопственим очима да не поверујеш! Што брже Старац трчи, то брже Страшило одмиче.
— Није то твоја лубеница! — одврати Софроније мирно. — Погледај! — Па, и погледаћу! — приђе Старац Страшилу и додирну лубеницу, зачуђен бљеском који је из ње избијао, и наједном схвати да то он, у ствари, додирује грумен злата.