Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кад сам био млад и мали осећао сам неописано слатко радост иза страшнога сна. Гоне ме тако, а ја бежим панично, бежим и гушим се у немоћи, саплићем оловне ноге и падам, па се наједном
Теодосије - ЖИТИЈА
Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова. А он, јадник, једва дишући каза: — Неки страшни младић по заповести Савиној — рече — на спавању је на
Црњански, Милош - Сеобе 1
на десној обали Рајне, испод Мајнца и Вормса, војска ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта барона Јохана Леополда Беренклау, страшнога победиоца Баварске, кога Карло Лотариншки одабра, нарочито, за извршење упада.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: — Зло, свињо! Ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од кога бјежи, куда ли жури? Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере.
За мене ради свакога дана крилата војска Џивџана хана.“ Дивима леђа од страха бриде. „Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
После онога страшнога дана, царовала је свуда около гробна тишина, коју је нарушавало само успављиво шуморење кишних капи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У души јој беше и бола, и срџбе, и стида, и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом... Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
да је одлучен од јединосушне и нераздељиве њене Тројице и да му је супарница пречиста Богомати хиландарска у дан страшнога испита. Амин.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
су се к небу подизали у свануће, у дивну тишину, хиљадама свештени гласови, гласећ небу име свемогуће, земљи име страшнога пророка. Каква вјера да се с овом мјери? Какав олтар ближе неба стоји? КНЕЗ ЈАНКО Ефендија, овако ти хвала!
Ко потоке може уставити да к сињему мору не хитају? Ко изиде испод дивне сјенке Пророкова страшнога барјака) сунце ће га спржит како муња. Песницом се нȁда не растеже! Миш у тикви — што је него сужањ?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда. Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.
Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А овај благоверни и христољубиви господин, пречасни старац, подвизаваше се како би се у дан страшнога суда у неки број прибројао са онима који су угодили Богу, и како би добио рајско оно и неизречено насеље неким добрим
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па кад дође час Страшнога Суда, и кад мртви почну устајати, Нека тада све гробље оживи, Камен нек’ ми притисне гробницу, Само да се ја дићи не
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Што је јарост бесмртнога творца на зло твоје толико ражегло? Причај мени тужну твоју судбу! Ах, страшнога твога паденија! Ах, ужаса што смртне постиже! Тужнога смо мученија жертва рад погубног тога преступлења.
Дан четврти страшнога јавлења могућности Господње деснице бјеше близу свештеног одиха: химни свете славе починуше и грмљаве слаткијех
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
му потресе душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му ту сентименталне сузе силно потекоше, као кад после страшнога пљуска вода на олуке појури.
Седео је Митар на оној столици и чекао, док су му се минути чинили читави дани, па му се тешки капци затварали од страшнога умора, који га је, после много издржаних мука и неспавања, савладао.
које је тада сретао, најсрећнија божија створења, сав тај свет што је око њега врвео, а да је он једини на крст страшнога распећа унесрећени мученик.
Већ од сутрадан пароброди су, један за другим и праћени малим торпиљерима, стали пристизати, доносећи наше војнике страшнога изгледа, помодреле костуре у погорелим дроњцима, које смо с француским друговима заједно прихватали и са малога моста
и силан плен од ње паде у руке, па се славно име њихово пренесе широм света, чији најбољи део и сам беше у пламену страшнога рата.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
договорише, отидоше к цару од свега свијета да пред њим учине тврдо писмо и да ови уговор буде тврд и непоремећен до страшнога суда.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да ли је потребно да вам наглашавам: како је, она америчка мисија, 1915., спасла Србију од језиве пустоши страшнога тифуса и да неколико Американаца, жртава ове немани, лежи данас сахрањено на српским гробљима?
Ћипико, Иво - Приповетке
Уто велико звоно зазвони одлучно, осорно, као глас страшнога бога што пријети и опомиње на покајање. —Исусе мој, милосрђе! — повика обоје језиво, са сузама на очима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога суда. Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја не могох даље гледати овај ужас и удалих се од овога страшнога места, где је цео дан беснио челик и олово и где ће целу ноћ беснити страшан пожар.
далеко, од ових крвавих пољана смрти и развалина, где немаш куд поглед бацити, а да не угледаш најпакленију слику страшнога разорења. Крв и кости, и рашчупане утробе, и растрзани удови, и одсечене главе, и опет крв и кости, и неизмеран смрад.
Сравњивао сам, ово садашње безбрижно ћеретање са оним забринутим ћутањем и напрегнутим осећајем страшнога ишчекивања с каквим су ови исти људи пре једног сата улазили у борбу. Иста опасност, а како разно расположење!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— чују се очајни гласови капетана Радослава и ветеринара Свете. Неко упали светлост. Радослав, готово истрежњен од страшнога пуцња, сјахао је. — Е, ово си претерао! Доста ми је свега. Крајње је време да идете.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кам' крило слатко, моћни заклон? Душана давно нам нема, стуба Од кога силе Стамбол је стрепио! Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом.
Кленом заштићен десној на обали потока брза, Премда ми с’ груди стешњавале, страшнога Турчина свалим. Црном са крвљу он избљува погану зверску му душу; Трупина лежа у праху, и једва у кршје је свучем,
кићеном ваљаоницама многим, Ђорђе где слатка детињства му забавне проведе дане, Крадом избегоше, турска клонивши се страшнога хана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ни клечати пред господарима, ни обделавати поља, ни понизно улазити у наше храмове, нити се плашити страшнога суда. Не трпите стиснутих зуба ударце судбине, буните се, проклињите, дајте одушка боловима своје напаћене дупе.
Грбо је пристао не трепнувши, говорећи како ће то бити дан страшнога коњаника Димитрија под којим ће сагорети у крвавој пени два луда ђогата.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине снежне, гонећи страшнога вепра, Јуначки звижди Гет. И небо, земља и море, све се у магли скрива...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“. Тад навали љута Арапија, оде цару триест хиљад' војске. Онда царе Марку књигу
“ Кад је друго јутро освануло, опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“. А Арапи јуриш учинише, оде цару шесет хиљад' војске.
Ето оног страшнога јунака на шарену коњу великоме!“ Онда Марко удри међ' Арапе, на три стране војску рашђерао: једну војску сабљом
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се Бога и мојим ушима јерно нисам преклањао их на твоје нам световање на добро; да не дочујем од тебе тога страшнога гласа: Ид'те од мене проклети, у огањ вечни!
Ама ево ти је већ приспео твој рок да преузмеш за то плаћу што си досад чинио. Или ти мниш да се је то утајало од страшнога божијега ока, којено свашто изгледа и мотри!
Христјани се робљем и ирајом не називљу! Него по себи су, ако му у коме земљаном царству где боравили. Страшнога су цара имењаци, господари су свуда и слободни, толико ваљало би да су сви једнако мудри и књижевни натпирати се с