Употреба речи страшноме у књижевним делима


Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.

Све ишчезне тада. Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Стрико печени“ уживао је у њихову страху и још им га придаде додавши много којешта о страшноме грофу. Дјеца се разиђоше куд које једва чекајући да дома повиједају страшно прикључење.

Краков, Станислав - КРИЛА

Очи се мајора немоћно раширише, па кад угледа више себе израњављене гранчице, које као да је некад у страшноме сну видео, лицем му пређе грчевити дрхтај. Склони поглед и кад срете ужаснуте очи Душкове, усне му се мало насмешише.

А доле је утроба куљала и пунила раздрте чакшире. — Убите... револ... Лице се искриви у страшноме грчу. Из округле ране сред груди, са које завој беше спао, шибну увис млаз крви.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Искочише шегрти у лов за робом, и онога часа сви и нестадоше у страшноме пљуску. Толика се вода лила, да је жуборило по авлијама, а по крововима стојала врста ратне лупњаве.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности