Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Свуда нема тишина, ноћ, тама... Ја нисам страшљив, али те ноћи коса ми се увис дизала; обоје смо ћутали, сваки од нас био је у своје мисли удубљен, само испрекидано
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Једно је вјештина, а друго је срце — рече Јанко. — Ономе ко је страшљив слабо помаже вјештина, а ономе ко је срчан много она помаже! — Тако ће бити! — потврди Рако Мргудов.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А-ја-јак! Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка. — Страшљив је ка козâ! — вели Бобан смијући се. — Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! — рече Бујас.
Те ствари ја боље знам него ти, кâ шта су боље знали од мене покојни Шкоранац и Чимавица... — Није то, него је он страшљив! — рече Мачак. — Ти лажеш! — викну Бакоња. — Нисам ја страшљив! Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!...
— Није то, него је он страшљив! — рече Мачак. — Ти лажеш! — викну Бакоња. — Нисам ја страшљив! Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет...
У мал’ што не дође до руку. Бујас му објасни: — Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.
— А мени је баш за мисâ шта је са сиромајом! — Не триба му се бојати глави, дуовници — вели ковач. — Букар је страшљив кâ коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.
— И ја сам о томе размишљâ али се бојим да му не пане капља. Та ти знаш како је страшљив... Него, јопет, о томе се дâ разговарати. Видићемо послин, имамо кад!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је рекао своме ујаку: Но ја с тобом друговати нећу кад си тако страшљив међу друштвом. Он је наредио да се живи одеру ован и јарац — да би показао разлику између јуначког и кукавичког држања
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи. — Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив! Не бојим се ја, нег ово изненада... — Па да, изненада.
— Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив! Не бојим се ја, нег ово изненада... — Па да, изненада. Кладим се да ћеш се опет препасти, кад нешто изненада...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
једно је здрав и болестан, ђипан и килав, господар и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив, жустар и плах, љутица и крота, отворан и туп, коловођа и слепчовођа, испраљач и падач, светилац уједно и спотичац.