Јакшић, Ђура - ПРОЗА
уздигнула главу високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико капи крви. Шта ли је то прождрла?
манастирске порте прошао, сретне ме калуђер, погледа ме оштро и хтеде нешто проговорити, али ја ободем коња и брзо као стрела оставим за собом манастир заједно са његовом прљавштином и прикривеним гресима. Побратим ме је једва дочекао...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
2. Ко је тај што ме стрела и коље и чамов сандук брзо стеса - Док пада чађ на снежно поље за 70 кила меса? Ко је тај што ме гони и води
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Оборио си ме, признајем!... Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! Стабло је било право као стрела и врло високо. Све до саме круне нема ниједне гранчице.
Онај је био завидан. Све ми се чинило да га мрзи... Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена — Свом стрелцу ком и не зна имена.
ДВОБОЈ Најпре свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.
Најпре свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја, а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза).
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
она глава изгубила, смаче брзо чизме, одупирући снажно мамузу о врх прстију, онда збаци шињел, блузу и капу па се као стрела сјури на обалу, Тренутно занемела, обала поново завриска искиданим, бурним и бесмисленим узвицима.
Африка
за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела. Затим човек под маском чини покрет да би да их поједе и сви околни, у ужасу и радости, деру се: — О, о!
Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим инкантацијама које ње н отров чине смртоносним.
у колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што си му казала да имам толико новци? ЈУЦА: Како би му ја казала оно што и сама не знам? ЈАЊА: Не знаиш, убио ти стрела од гром, кад си слушила на врата? Ти си оно мачка што преди за фуруна, а гледи што ћи да кради.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али топлим заступством светога код Бога, пропаде са својом празноумном замисли, јер не просу тулац стрела нити мач извуче, већ када је дошао до града, Божјим судом од невидљиве ране у срцу умре и напрасно сконча.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
тару панталоне, старци могу лепо да виде оба крака цесте: онај равни, што долази из белог света са севера, прав као стрела, на коме кола развијају највећу брзину — и онај други, скривен иза бедема, што без икаквог разлога штрчи на друму
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела? Да ли су ми де сметови Драго моје завејали? Да ли су му де зверови Младо тело покидали?
“ Бело јато говорило: „Твоје злато некад било? Не надај се њему млада: Друга њега грли сада!“ Кроз срце је удри стрела, Затрепета мома бела, На колена о тле паде, Па ми студен кам постаде, Студен камен, красан, бео, Нико бељег не
ВИ Оде коњиц као стрела, Оде пусти низ пољану, Гле га веће спрама дела, Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта
небо с' наоблачи, Како амо у града корачи: Угледала жестока Туркиња, Угледала дивнога Србиња, Сред је срца ударила стрела, Ћа у лице скочи крвца врела, Утече јој срдашце на око. Ал' и јесте Радивоје соко!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
на то разљућена, виле га однеле, дочепам га за косе, нек докаже да је моје дете копиле; на које његова мати дотрчи као стрела, да ме угњави. Ја, фала богу, како ме створио, дочекам је, и добро издеветам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Свечано одевени цариници и граничари засипају цвећем излапелог типа, пионири певају „У дивљака лук и стрела...“ војна музика опаљује маршеве и све, а тип окреће ли, окреће педале, ко блесав.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
О, бози, помозите ми да моја чувства изразим. (Пољуби је у руку.) Аморова стрела нека ме ујазви, нека ми сердце ишчупа и на поруганије всјех истинољубјашчих преда, ако заклетву порушим!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ МЕДО Док јуре даље брзо ко стрела, срете их медо, пријатељ пчела. „Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?
“ Тако се Ћира, грабљивац, смири, пакосним оком из рупе вири, а бодље спремне, све стрела сува: опасан стражар ливаду чува. А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А кад сунце с нова сијне, Замирише свет, Он спокојно опет лети Са цвета на цвет. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
траже путеве изгнанства моја правда им је тешка као непрелазан бедем и светлост из ока сунчаног ослепи их као стрела крај рата је објављен из вечитог града а нико да победи не уме. 4.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А, тако ли се дочекује влâс’!... Бунт!... Комуна !!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место. Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
191. Што ћу јунак, устрели ме стрела, Душо Јецо, из твог белог лица? Очи твоје то су стреле моје, Твоје руке то су моје муке.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
трешња зрела Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња зрела, невесела ...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад му синови дорасту до женидбе, онда им он заповеди да се попне сваки на кулу, па да с куле застрели: где кога падне стрела, оданде ће му довести девојку.
Синови послушају оца, па кад застреле старија двојица, стреле им падну у два града; а кад најмлађи застрели, његова се стрела изгуби, па је стану тражити на све стране, и никако да је нађу; најпосле нагазе на некаку бунарину, кад тамо — у
стране, и никако да је нађу; најпосле нагазе на некаку бунарину, кад тамо — у бунарини једна велика жаба, и код жабе стрела најмлађега царева сина.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар тај кржљавко лети? Летели су за њим да се изблиза увере, али он је и најбржим летачима измицао и као сребрна стрела нестајао у дубинама неба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони... Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Поред тога обичног лука начини и такав који је имао своје држаље и кундак, а личио на средњевековне пушке за бацање стрела; назвали су га гастафрета.
Архимедес је конструисао различите врсте машина за бацање ђулади и стрела, али је код њих било заједничко да се сила за бацање стварала напоном бивољих жила или влакана женске косе, увртених у
Али сада стадоше да раде Архимедове убојне справе, а његови стрелци осуше кишу стрела на бежећег непријатеља. Одмах затим дођоше, једно за другим, на ред његове гастафрете, па његови еутинонони, а затим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тек тада, грозно, као разјарени бик, замумлао је, завриштао, па се као стрела претећи сјурио у капију и нестао... Напољу се орио пискави кикот, кад се поново нашао пред огледалом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој : од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом стрелцу ком и не зна
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пред њиме лети гавран црн, Злослутник, брзолет, Ал’ престиже га коњаник Тај кивни разбисвет Пред њим се стрела отисла, Сва црна у свом злу, Ал’ јахач језди стрелније, Пак престиже и њу.
Од гóре често грми и сева, Ал’ никад нема печених шева, Но ти си, снеже, застава бела, Знак да не прети громовска стрела; Ти си нам јака залога мира, Јер снегом војска тешко машира. Ти док си крову стража голема — Пожара нема.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Слепо слепим само Видети можеш. Залеђени плам Огледало поста ономе што сања. Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла.
Празан је празник биће је утварно Док достојни шетње кроз врт мртви леже. Сунце је болест и слабост је стрела У сну одвојени водом док се мрзну. У висини ватре хладно је без тела.
Петровић, Растко - АФРИКА
за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела. Затим човек под маском чини покрет да би да их поједе и сви околни, у ужасу и радости, деру се: — О, о!
Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим инкантацијама које ње н отров чине смртоносним.
у колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да с’ видела како ли сам У бој скорио, Да с’ видела како сам се Љуто борио. Да с’ видела кад ми стрела Срце пробила, Од крви се, управ овде Ружа створила.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Труд је тај једини На општем пољу свију најслађи, и Свободан от клевете подле, Кивна угризања, грозних стрела. Серца вам стоје нравном зидару на Свак час отворена. Дух родољубиви, Рад в храму задужбине зидат.
Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’,
Сагревају сва срца исто семе! Мухамедском смрт стрела моја плећу! Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.” То нек’ је тако.
Дволични језик пријатељства лажна За тобом није бацао јед, Нит љута стрела душмана силних Нанесе теби вред. Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни болест
Свака празност: била па и није! Ал’ твоја је к’о громовна стрела Која душу и срце потреса, Па и силу живота из груди; Кано вијор у олуји страшној Из корена што изваља дрвље И све
почне умилним, Нема на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти туга залуду раздире срце; Рану коју ти даде стрела, донеће јој лек. Чудо, ал’ истина; младо не да се љубови срце: Прва љубов увек мора да скрха младост.
што је химна мужевној ваљаности: Спокојна совест и жизан нескверна Копља не тражи ни топуза перна, Нит’, мили друже, стрела јадородних, Отровом шкодних... Орфелинов Горестни плач дакле ваљало би да се певао као ова Хорацијева ода.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ШУЛОВИЋ: Баш да је царска, Да је — боже опрости — баш и Христова, Кад као стрела једном појена Народу целом груди раздире, — Кô слабог црва бих је згазио... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да л’ што пастири помрли тобом призиваху драгу? Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом и капљом крви кићена?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла лук и одапела. Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме.
дотле је сиротиња терала своје, измишљајући будаласте ствари: да је Брзан просто неуништив, да га не бије ни мач, ни стрела, ни копље, ништа што је људска рука створила, па ако икад и погине, погинуће само од грома.
Смерали су, ваљда, да тим изгледом и касапљењем оне петорице направе утисак. Држећи се ипак подаље, ван домашаја стрела, кретали су се, час лево час десно, но не и напред преко линије на коју би могле пасти наше стреле кад би се до
Размакли су се да га пропусте и он је изашао напред на чистину, но наравно ван домашаја наших стрела. За затуцану руљу његових следбеника био је то јасан доказ вођине смелости и презира према нама.
Ниједног човека није изложио. То се показало као веома мудро. Киша њихових разбојничких стрела пљуштала је у празно по зупцима бедема, чвркала о камен и падала натраг затупљених врхова не пустивши ни кап наше крви.
Видим Дадару како поново покушава кад му прва стрела не успева да допре до Доротеја. Видим и овога и даље мирног и спокојног.
Она је недодирива за људски бес, изнад је освете и казне. Она стрела која би процепила мантију ранила би у само срце Божијег сина, господа нашег Исуса Христа, његове апостоле и мученике
Макарије је говорио оно што се могло од њега и очекивати. Стрела је одапета на блуднога сина који је збуњен и поколебан, коме би ваљало упутити мало људског разумевања и саосећања, а
Јелена: Дом властелинов је увређен призором ове незахвалности. Човека који је отргао из руку смрти господара, стрела, као шумску дивљач, његов слуга. Охолост која не познаје обзире. Сировост, крвожедност, дивљаштво.
Светина: Дадара је гађао свога супарника. Завист и пакост су натегнули његов лук. Љубомора. Жуч. Ја: Стрела је одапета на једног безазленог човека чија чиста душа не прихвата ни рат ни мржњу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. 1884. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче...
Омајид Абу-ел-Рахман млади склони се од ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип кô стрела нàже у таму вечери влажне, Мрсећи помамно гриву и ноздре ширећи снажне.
Колико је Пољска дуга На четири своје стране, Од Њемена па до Буга, Није било такве пане. Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше смела Кроз подолске равне степе.
А да стигнем пану своју, Љубав ће ми крила дати.“ На огњене своје очи Сад натуче шапку с чела, Па се изви као стрела И са врана коња скочи! Три пута се преметао Пан Љубецки у висини, А четврти доле пао И нашô се у прашини.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они разапињу сва једра лађе, а и веслачи, разбуђени, напрежу своје мишиће, и наша лађа јури као стрела ка Александрији. Чудна је то варош!
Нањушио је опет дивљач! Он задрхта по целом телу и одлете као стрела у шуму коју је данас узалудно прокрстарио. При угашеној електричној светлости, са затвореним очима, заваљен у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја, овај, јутрос заборавио мало коње да истимарим... шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Е није! — одговара вам математика. — Математички она није округла. Тако исто за линију праву као стрела рећи ће вам да је не признаје за праву; тако исто за површину равну као стакло рећи ће вам да не признаје да је равна,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ово су били празни класови: дизали су се превисоко. Прича о пуним и празним класовима као ветар, као стрела обиђе Царство. У срећном Царству срећног Цара сада су постојали класови тако пуни да су им главе земљу дотицале.
Али, риба нити заплива, нити радосно махну репом. Дуго и збуњено стајала је на једном месту. Онда полете као стрела. — Реци ми како да дођем до принцезе? Али, риба је ћутала, а и ветар се око куле утишао. Шта сада?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље златних стрела. 1905. ХЉЕБ Пароброд спреман. Море се колеба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Метну Марку стрелу татаранку, оде стрела у пра и у маглу, очима се не да прегледати, а камоли премерит аршином! Стаде Турчин сузе просипати, стаде Марка богом
бел. Е, 75) татар, татарин — гласоноша, гласник татаранка (стрела) — татарска Татомир (дели) — личност непозната историји (неки га доводе у везу са видинским царем Страцимиром)