Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи говорити. А кад упази на крају дршка стреле орлова пера: „О бедни ја, — издишући рече, — моја ли ме иста убијају пера?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” Ох, боже, шта то све вреди?
Африка
Остатак града и обала удесно сасвим без карактера. Ту су свуд у изобиљу остаци насеобина афричког каменог доба, стреле и ножеви.
види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих. С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник.
јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе.
Кад не би било злих очију, повреда фетиша, и других чари, човек никада не би умро. Зато и ако умре, рецимо, човек од стреле или уједа змије, трага се увек који је тај сусед или пријатељ који га је, убио, извршивши пре тога чаролије и фетише
Са белима су у сталном рату и отровне стреле не напуштају. Ниже на Океану, граничећи се са самом железничком пругом, живи племе Бауле.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је лет мушица пратила, својим зеленим очима, као да су стреле. Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела непомична, њен муж се бранио рукама и трзао, кад би
Над Леополдштатом, међутим, још је било светло, последњи сунчани зраци још су га обасјавали, као неке стреле, на којима се капљице кише сјаје.
Ана ће до смрти за љубављу да жали и за својом Агрипином плакати. А Трифун, стреле га, маторог, убиле, онако добар отац, онако просед, поштован, сав се поајгирио на путу у Росију. А шта он?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нелиричне поезије XВИИИ века, певајући безлично »красну Хлоју«, Мелису, Кларису, Купидо »Венерино дете младо«, »љубве стреле« и »сердца бољу«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ове речи — слатке стреле — Минуше ми груди беле, Скочи млада, њему стиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта — крчаг доле — Оде на две —
Мало цупни, Мало лупни Да се тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола,
Очи твоје. Шта разгоре огња пуста? Твоја уста. ........... слатке муке? Твоје руке. О скупи, сунце, скупи стреле, О данче, ал' си ладан. Ох очи, уста, груди беле, Што ћу без вас јадан?
“ 31. , крило наше, Вазда светло лице твоје! Кâ ти беше, да бијаше Међу нама јоште које, Не би нама таке стреле Кроза срце пролетеле! 32.
А пропири ветар јачи. Сад се смрче, ветар напе, А гром своје стреле запе. XИВ Бура, муње, грмљавина, Све дивљачно кâ некада; То му некад би милина, Али сада, али сада Нема њега
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У том и зора расцвета руже источним небом, освита знаци, небо се жари, искочи сунце, блиставе стреле кроз врбик баци. Мачак је очи дремљиве утрȏ: „Побогу Жућо, свануло јутро!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње имали и стреле кремене, шума је пуна звериња била. Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о братству
У пролазу смо одапињали лукове на чијој струни су стреле биле звоници, торњеви. Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
191. Што ћу јунак, устрели ме стрела, Душо Јецо, из твог белог лица? Очи твоје то су стреле моје, Твоје руке то су моје муке.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
С трпеза, после ручка, поткрадали су мрве. На све стране дизали лукове и стреле, И још, за пецања, један другом Из дрвених здела крадуцкали су црве. Свакакве људе ова земља рађа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А када је зора засијала плава И бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Синови послушају оца, па кад застреле старија двојица, стреле им падну у два града; а кад најмлађи застрели, његова се стрела изгуби, па је стану тражити на све стране, и никако да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Та ви добро знате да су такове стреле кадре биле непобедимога Агесилаја из Азије изагнати. Сверх тога јоште, за учинити ваше гинеје сасвим победоносне,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лук и стреле какве су се донде употребљавале на Сицилији, усаврши на тај начин што даде луку спретнији облик, а стрели металан шиљак
она која је по својој снази долазила одмах иза гастафрете, звала се еутитонон, а касније катапулт; она је бацала своје стреле у ниском лету 3 стадија далеко, тј. каквих 500 наших метара.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Муњевито ишчезавало је све чиме је био опкољен: шиљати врхови торњева, и као стреле оштри и црни масиви, и жамор улица. А тада, други и давно заборављени, један мили дах забруја за њим.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Направио сам разноразне направе и мајсторије а међу њима су били најбољи лукови за стреле. Када бих одапео своју стрелу она би нестајала из видокруга и са мале раздаљине би пробила дебелу даску од једног инча.
Петровић, Растко - АФРИКА
Остатак града и обала удесно сасвим без карактера. Ту су свуд у изобиљу остаци насеобина афричког каменог доба, стреле и ножеви.
види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих. С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник.
јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе.
Кад не би било злих очију, повреда фетиша, и других чари, човек никада не би умро. Зато и ако умре, рецимо, човек од стреле или уједа змије, трага се увек који је тај сусед или пријатељ који га је, убио, извршивши пре тога чаролије и фетише
Са белима су у сталном рату и отровне стреле не напуштају. Ниже на Океану, граничећи се са самом железничком пругом, живи племе Бауле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славна моја сва храброст на Косову паде, а тко ће ме утјешит, нејма тога саде. Стреле своје на мене врази напрегоше, очи моје и срце најпре избодоше; покрај мене тко ходи слободно ме стреља, шкрипе зуби
Потпора друга он! Как венусински лабуд, он лети горд, И хитролетне стреле к мети Као исполин тивијски баца. 25. марта 1816.
Несреће бездне јоште не бој с': бесплотни те диже! Заслуга ризом покриј с', ум на бесмртна упри! Стреле врагова затупиће с', пашће неправедне мишце, Језик занемиће им: ти ћеш остати ти.
— Детиње старине та лако је стреле једовне Штитом одбити од свог срца јуначка, Лако и муњевидну избећи мача брзину: Човек је сковао га, човек ће
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Он сања. И без воље, свеже Јављају се слике из младости ране, Онда кад је Амор још ширио мреже И отровне стреле слао на све стране. Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав.
што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се заболе, Стопила худе сметове што снеже И уздрхтала и жедна и жудна У крвавом се загрљају слила,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЈАСИКЕ Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве?
Зашто ми, да бежим, зборе, Као што с неба тица бежи планини. Зли лук одапне свој И стреле пође му јек Тамом, јер погоди тај У срце невинога. Ничег се не бој, у вечног ти уздање.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Врх стреле ће бити замочен у крв црног јарца и окићен канџама слепог миша. То ће се све одиграти на неком пропланку са бујном трав
ван домашаја стрела, кретали су се, час лево час десно, но не и напред преко линије на коју би могле пасти наше стреле кад би се до крајњих граница напели лукови.
Опет сам био шкртији него што је требало. Дао сам му само два. Лично је видео Дадару како одапиње три стреле, једну за другом, на Доротеја. Шта да додам свему овоме? Све што бих рекао било би сувишно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Већ коњаници први у трку бацаху стреле На градска гвоздена врата, на платна и куле беле. Но силна Брамина војска још страха и плашње нема У опсађеном граду
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шарајући песковито дно зраци сунца заплитали су се у морске траве и чинили их лелујавим и прозрачним. Као сребрне стреле летела су јата риба.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' Ја не могу устат, драга, Још млаз бије крви вреле Из мог срца, где згодише Речи твоје оштре стреле. ''Ја ћу, драги, тихо спустит Руку поврх рана тијех, И крв неће више тећи, И нестаће бола свијех.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Расрди се вила Равијојла, пак одскочи у Мироч планину, запе лука и две беле стреле: једна уд'ри у грло Милоша, друга уд'ри у срце јуначко. Рече Милош: „Јао моја мајко! Јао Марко, богом побратиме!
Кад дођоше на мејдан јуначки, а беседи царев Алил-ага: „Делибаша, ајде мећи стреле! Ти се валиш да си добар јунак, и валиш се цару на дивану да застрелиш орла крстатога, крсташ' орла што води облаке“.
је ваше господство и царство, твој је мејдан старији од мога, јер си мене на мејдан зазвао: већ, Турчине, ајде мећи стреле!
види путовати, кроз крајину водити војводе, у поноћи кано и у подне; око врата колајна од злата, за појасом две убојне стреле; висок јунак, танак у појасу, бела лица, црни наусница, црн му перчин појас премашио; преко крила гола сабља
“ Гди је Маџар оком погледао, ту Кајица стрелом ударио. Зла Кајици срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан за облаком: запе стреле од Сибиња Јанко, и устрели војводу Кајицу на зло место, баш под
Зла Кајици срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан за облаком: запе стреле од Сибиња Јанко, и устрели војводу Кајицу на зло место, баш под сису леву, токе разби, срце му расече; земљи паде
“ А Кајица једва изговара: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, ја ти, бабо, преболети нећу, јер су стреле пусте отроване, на змијину једу накаљене; ако можеш, освети ме, бабо!“ То изрече, па се с душом раста.
Жива тебе, брате, бог убио! Десница ти усанула рука, из које си стреле испустио! И десно ти око искочило, с којим си ме, море, намотрио!
“ Кад је Предраг речи разабрао, од стрâ љута стреле испустио, пак притрча рањену јунаку, скида њега с коња на травицу: „Та ти ли си, мој брате Ненаде!
каменом мермерли — од мермера мерџан — корал местве — кожне чарапе метати се (камена с рамена) — бацати метати стреле — стрељати метериз — шанац, опкоп, заклон Метковић — село у Мачви, у околини Шапца меште — уместо мешћема — суд,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Поћи ће право из лукова, стреле и муње одзгор — луче с треском, ка од врло округла лука облачна на намеру долетат ће на зле људе.
И тетиво је на њему натегнуо, те смртне стреле запео и готове стоје. Теке исто ха! да их пусти на нас и потуче нас махом.
Да видите матер, која је без бриге и без иједне муке на свијет дете недознано породила, а сад ето, од муке стреле ме пронузују! О, јарко сунце, и ти обуци се у црно, те са мном уједно протужи!
И ХРИСТОЉУБИВИМ НАШИМ ЦАРЕМ НЕПОБЕЂЕНО ОРУЖЈЕ МОЛИМО Непобеђеном својом силом нас обснажи, да би тако и распланћене стреле вражије, што је он на нас запео са својим лукавством, могли би их изломити му и потрнути их.
), него три стреле напреже у лук и тако застрели га. Ископаше онде јаму и бацише га у њу; закопаше и гомилу камења с проклетством
А у оно доби, јоште није било тих топова ни кумбара, а ни пушака, чим се градови бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична; овнује главе на дугачким балвани чим су дуварове
Калуђери су подалеко од разбоја; толико их не сустижу бојне стреле да су рањави, а ти брате удиљ си на рату и на бранику стојиш; често се и раниш, више ти и лека привијати ваља.
слављење, тафра, дика, цифрасто ношење, у нос духање, пркоси, немирост, жеља светска и беда туштена свега те опколила. Стреле вражје су то туштене, а не знаш откуд те стрељају, те ако би како било ваља ти погинути с душом, ако од писма ка томе