Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Није ми толико ни на стрелу жао колико на моје перје!” Наравоученије Чловек неправедан и зао подобан је ове басне орлу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Примивши од њих многе и корисне поуке, молитву и благослов, и стрелу ревности у срцу носећи, врати се у цвој манастир Ватопед.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао јаде, ао гујо љута, Иди, клета, ох иди му с пута, Дајде, Боже, стрелу громовницу, Да ударим ову отровницу, Ао Чубро, нашто ли си стао?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али онај од браће змајева што бијаше добар стрелац одапне стрелу и погоди змаја седмоглава баш у срце, овај испусти девојку испод крила, те ова стане к земљи падати, а за њом и змај
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Поглавица и у сну у руци држи стрелу, А она буба још му мирно шета по челу. КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ На Дорћолу, На
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Брже боље јаве цару како су нашли стрелу, а цар, кад чује, одмах доведе девојке из она два града за два старија сина, а за најмлађега донесе ону жабу, па их
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Направио сам разноразне направе и мајсторије а међу њима су били најбољи лукови за стреле. Када бих одапео своју стрелу она би нестајала из видокруга и са мале раздаљине би пробила дебелу даску од једног инча.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко. В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно.
Хоратіуѕ Пијериде! дајте лек! Напрегну вражја рука љуту стрелу, Изненада јазви нас. Зар мисли да ћу пасти жртва злобе? Чија носи броњу груд И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Било је потребно да му нага, невина девојка протера стрелу између растављених ногу, на Ивањдан, по месечини, у поноћ. Врх стреле ће бити замочен у крв црног јарца и окићен
лако пронаћи црног јарца без иједне беле белеге, још теже девицу која ће драговољно пристати да властелину протера стрелу између голих гњатова. Тешкоће су ипак биле мале у односу на оно чим је Лауш располагао.
Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату и додао је Јањи. Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла лук и
Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату и додао је Јањи. Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла лук и одапела. Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме.
одапета на блуднога сина који је збуњен и поколебан, коме би ваљало упутити мало људског разумевања и саосећања, а не стрелу. Вратити га као залуталу овцу натраг у стадо, а не убити.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Њихове косице бујне ветар је мрсио лако, А малу дрвену стрелу од њих је држао свако И гађаху се њима. Управо, Амор и Кића Гађаху пастирку малу уместо шарених тића, А тицâ за јатом
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
да му се поменута девојка у опасности бити виђаше, ободе свога коња преко, управивши пут бесном том зверу; на њега стрелу пусти, и тамо га згоди гди је најнужније било за оборити га на земљу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
прескаче коње и јунаке; пак дозива бега Костадина: „Побратиме, беже Костадине, иди, брате, безистену моме, донеси ми стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера; а ја идем с агом на кадију, на мешећеми да нам
“ Метну Турчин прву белу стрелу, стрелу метну, пак мере аршином, престријели сто двадест аршина; метну Марко прву белу стрелу, престријели две стотин'
“ Метну Турчин прву белу стрелу, стрелу метну, пак мере аршином, престријели сто двадест аршина; метну Марко прву белу стрелу, престријели две стотин' аршина.
“ Метну Турчин прву белу стрелу, стрелу метну, пак мере аршином, престријели сто двадест аршина; метну Марко прву белу стрелу, престријели две стотин' аршина.
Метну Турчин другу белу стрелу, престријели три стотин' аршина; метну Марко другу белу стрелу, престријели пет стотин' аршина.
Метну Турчин другу белу стрелу, престријели три стотин' аршина; метну Марко другу белу стрелу, престријели пет стотин' аршина. Метну Турчин трећу белу стрелу, престријели шест стотин' аршина.
Метну Турчин трећу белу стрелу, престријели шест стотин' аршина. Утом Марку и Костадин дође и донесе стрелу татаранку, у којој је стрели
Метну Турчин трећу белу стрелу, престријели шест стотин' аршина. Утом Марку и Костадин дође и донесе стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера.
Метну Марку стрелу татаранку, оде стрела у пра и у маглу, очима се не да прегледати, а камоли премерит аршином! Стаде Турчин сузе
Зло си легô, а горе устао! Какво чудо на шатору твоме!“ Ђипи Јанко на ноге јуначке, па он узе ту злаћену стрелу, па он мисли, на једно се смисли: „Зашт' да стрељам сивога сокола, кад сам и сам рода соколова?
Волим стрељат змију шестокрилу“. Зале стрелу за златну тетиву, па он стреља змију шестокрилу; писну змија, упусти сокола, змија паде на зелену траву, а соко се