Дучић, Јован - ПЕСМЕ
заставама; Две жене у црном, на молитви, неме; Две поноћне реке кроз краје од кâма; Два гласника бола који кроз ноћ стреме.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
теже духовном и моралном напретку и често показују врло јасно изражен смисао за књижевност и уметност; бугарске вође стреме поглавито материјалним циљевима. Бугарска раја у турско доба.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси наше груди, Кад ново доба, нови
Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше груди, Кад ново доба, нови
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ствара ново време, Како Вардар данас кроз Србију тече, Како над Охридом пада српско вече, Како нам погледи преко мора стреме, Како наша уста сад од среће неме.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Беси се стреме од горе, од доле Знамо ли сутра шта нас може снаћи! Дужни смо сваком у помоћ притећи, А трипут више најближој нам
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За опкладу: ни у св'јетло серпских цара време, Гди се страсти благородне рвенијем стреме, Од вашега веледушње није серце тукло, Ни за општу већма ползу грло је промукло.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет.
Смућени, наги стреме, и дечица вриште мала, Кроз тавне одаје хори се њихов плач, Но заман! Свирепом руком изоштрен и хладни Над њима сева
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад човек умре, руке прве занеме: Рука умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1904. ВОДЕНИЦА Старо мјесто моје! Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и прска; Мрке хриди стреме високо са страна Пуне густих зова, смокава и трска. Све је исто, старо...
Пред њим лежи вода плава. У даљини с лађе латерна се жари. У обручу спила, кô саме утвари Што из мора стреме, мали затон спава. Синоћ отпловише рибари далеко, Само по затону видим једну барку, С чељадима, плови.