Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Скочи, У тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. — Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. — Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ...
Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата... Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— И онда би се опет окренуо од Назе и од хаљина што му их нуди и као стрепећи да му не навуку те хаљине, још слободније би се раскречивао, распростирао да лежи, спава, не гледа у Назу.
— И одмах окреће главу, затвара очи да не гледа једнако скупљајући се уплашено испред вас и стрепећи да вам чиме није на сметњи, за шта крив, а највише да вам није крив зато што је ту, испред вас, те ви морате да га
— А, а, Турци, а, а! ... Хришћани од страха, језе изумирали су стрепећи да Турци не скоче и све их посеку. Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. — Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он. Болан је. Много нам је болан.
Опет обори главу и само што прошапта: — Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они... А видиш какви су!
свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала стрепећи да им се штогод не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...
Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато што сада њега, мужа, нема, па она ради шта хоће. Слободна је...
У таким приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Поднаредниче! Једва сам схватио да се то на мене односи, па се журно вратих стрепећи да се командир није предомислио... — За овај моменат ти праштам, јер си нов и још се ниси свикао.
Или по целе часове стоје на једном месту, стрепећи од свакога шушња, чак и од свога рођеног даха. Наш командант пука је издао наређење оном команданту батаљона, да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
три за дваест пара! А сељанке беже, склањају се од них, уверене да ће им подвалити. Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке Механе, да још испијају оканице, па
Сада су сви своји. Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе... Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму: — Славуј пиле
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јасенови се окитили вревом чавки. Он полако и несигурно корача. Пијан? посматра га и пита се Аћим. Махну руком и стрепећи га позва к себи. Ђорђе стаде: да ли зна? Куцаји се у трзајима, све бржим, успињу душником.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али једне вечери не дође. »Да се није песак обрушио?« — лепотица стрепећи потрча ка бунару и наже се над њега. Унутра никога није било.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пребацивао; уносио јој се у лице, са својим ниским, подозривим челом, а ја сам трпио од тог претјераног приближавања, стрепећи да ми је не запахне.
Хтјело ми се нечег новог, дотад неосјећаног. Све у мени је жудило за некаквим открићем, стрепећи у исти мах од његовог објављења које се нејасно наговијештало.
Види! А ја сам стратио пола вијека стрепећи над мојом досљедношћу!) И још нешто. Чини ми се да сам одувијек осјећао (а касније и сасвим свјесно мислио) да се
Големи стражњи точкови без блатобрана шкргутаво су се обртали око оси и човјек је инстинктивно увлачио главу у рамена стрепећи да га блистава „шиња” не дохвати по уху.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али страх га спопаде да га бог тога часа не казни за учињено зло дело, па, стрепећи, обрати се Мајци божјој за милост. Код прве исповеди беше одлучио да све каже своме исповеднику; није могао ни да
„Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита. У читању књига сазнаде да има и такових које млађи не смеју да
Па дуги мрачни ходници кроз које се стрепећи пролази. Ту су ноћу у светлуцању тајних светиљки пролазили крвници наоружани ножевима, секирама, ханџарима и свиленим
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
минтан, разгртала кошуљу на прсима и посматрајући с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи, мајци, оцу, деди.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да само ове ноћи грмљаву Стрепећи срцем даље не слушам... Ил’ кажи брату — нека престане, Та још је ноћ, иди, кажи му Нек чека мало — дан док не
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха. И баба му као да је то знала.
Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити? Како ће се свршити?
што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу
Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. Сада, све то је нестало.
Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на
Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи.
И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан. Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси
Ћипико, Иво - Пауци
А што? — Већ му нема на што дати ... Подне је близу, па свијет из дућана оцилази. Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.
И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити. У путу падају му на памет којекакове ствари из
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мали је сигурно уплашен страшним причама о Саборишту и, стрепећи да му неко чупаво чудовиште не заскочи на леђа, нема очи за окрепљујуће лепоте долине која пред нама мирно спи на
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чује се из далека песма: Истамбол да чика рир кете налва, Кете налва гитилер, вај, кокона! КАФЕЏИЈА (ослушкујући и стрепећи да не оду свирачи на друго место): Шта је, коме свирају? КОСТА (улази): Мени, мени. За мој рачун.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Најзад, покојна мајка, стрепећи пред опасношћу пред којом сам био, позва неку тетка-Насту, жену Стеве сапунџије, да ми гаси угљевље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Како за нас млађе није било заклона, то смо лежали прикривени у жбуњу, стрепећи да нас не заспу куглице шрапнела. Око подне, паљба артиљеријска престаде... Донеше тада и ручак за Краља.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији. Сва ствар стрепећи се боји и дрхће. А само једни људи низашто не маре!
му подметну, те сами његови крвници ринуше га чак до везирства властнога: невољник људма владаше а ковлајџије му стрепећи у служби годијаху. Њему се је она сва земља поклањала и они су га дворили гологлави.
Где но ти ваљадијаше, худниче јадни, стрепећи ти у себи бојати се, те тако ангелску песму к небу је шиљати и врло плашљиво исповед своју творцу и зидару своме
УДВОРЕЊЕ ДРУГО Беседник Уплашен стрепећи у себи се пронеразујем од ове страшне велике божије тајне подмукле. Ама пак веру имам до архангела Гаврила, те со тим
кога суда и зле парнице, суд и пресуђивање горко и неутешно тамо ће бити онога света од кога но и безгрешни ангели стрепећи им жасају се. Те онога се суда ти бој, а за ови људски земљани суд хич и не мари.
А и свакога ми друга ко томе уговарам, којино ко томе су скоро поскакљиви прихватању: »Буди у томе бојазљив, одвише стрепећи и бегалаца пак пооштрији«. ПЕСАК И МОРЕ Што коме није дато, тога ни да жели, ни се плеће у што туђе!