Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нишанићу добро, и оборићу га!... Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!... Не знам шта ми је те сав стрепим. Проћи ће то. Док само прву ватру претурим, онда је лако... Острви се човек...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом:
А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом — Да не дигне једном, као гладна вила, Док жалосна срца и не слуте о том, Два своја у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам чега сам се тако бојао, напослетку баш и да ме ћуши једанпут, па шта? Али ја стрепим од оних очију: кад их превали, па као из праћке, а ти, не знаш зашто ни крошто, цептиш као прут!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Плашиш се да ти га не здипе уметници? СИМКА: Боље да склоним код тебе, него да стрепим! Имаш дванес сребрних виљушака, дванес ножева, дванес великих, и дванес малих, кашика!
ЈЕЛИСАВЕТА: Нема. Отишли су уз реку, прате онај крвав траг. СИМКА: Не знам шта тај Дробац толико тражи овуда! Стрепим и дању из куће да изађем, акамоли ноћу! (Уђе у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: А ја сам мислила да би нам очи ископала за динар!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— а стрепим да ли ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са осталима. И он ме погледа презриво, па згушеним гласом,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нећу — вели — да почињем одмах са вересијом, хоћу што видим у мојој кући да знам да је моје, да не стрепим сваки час од тобоша; па знаш, човек хоће да кући, а самом му није лако.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што? Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња ми је већ у даху, А пудљивост и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Али често пута моју душу плави Неумитна сумња. Ја дрхтим и стрепим, Да ли сте ма гдегод, криви или прави, У странама црним или вечно лепим.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута. И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ја више не могу да издржим. Цео дан спремам, стрепим да ће сваки час да се врати, рупи, и да одмах, знате какав је, не почне да нас бије и грди. А оно, целог дана не дође.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше.
нигда био, Ма да сам некад и сâм држ'о да сам; Али тек данас смем признати шта сам, И рећи што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога пука, И с осећајем вечним, исте врсте Што дете има кад укочи прсте, Па пружа руке плашећ' се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
)? Зар и факат што ја у датом часу доживљавам, мислим, чувствујем, стрепим, трпим, није исто тако реалан и хисторичан факат као и факат што је у датом повијесном моменту Цезар прешао Рубикон
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано! — О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. — Што си ти тако ослабила? — Године су, дијете, старост...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
В Хватајући што утећи неће Свȍм брзином и заносом слепим, Утећ’ ће нам што се вратит’ неће — Ја од тога стрепим. ВІ Ја сам, браћо, старовоља — Искре мога жара, Моје тежње, моја воља Остала је стара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Око подне вратили смо се код својих чета. На врху се разлама бугарска артиљерија. Али непрестано стрепим да не пребаце, јер смо се на отвореном платоу налазили и ми, и седмопуковци, који су такође пристигли.
Сад им нико не може помоћи. А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас. Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче. Паде ми тада изненада на памет: шта ли раде у позадини они који наређују.
— А где су она петорица? — Они су већ зашли под бугарске жице, па их не видим. Хтео бих и ја да осмотрим, али стрепим да баш тад не плане пушка. Уверавам себе да таква радознала осматрања и не спадају у мој задатак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето
стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим гласом, Тихим гласом, да не чују ни камене стене (Ах, бојим се и сав стрепим!) ове тајне њене.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изгледа да је у њој прорадила курвинска душа. Стрепим од дана кад се буде отиснула од једног до другог, тражећи утол својој похоти. Јадни, јадни мој господар Лауш!
Изненада из пламене кугле у дну неба, сјурио се огромни црни гавран и пао на витежево раме. Стрепим од тог злослутног знака. Знам да ће мој витез, уплашен од црне птичурине, нестати у камењару.
Силазим с падине под нарамком трулог грања, умазан по врату и лицу распаднутом кором и буђом, стрепим да се не оклизнем низ гњецаву стељу и не откотрљам у врзину купине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
грлећ свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида лет: Разбивши харфу о камен хладни, Ја склапам поглед свој И стрепим, тонем... и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана!
Није главно, дакле, оно што ме гони Да плачем ил' певам у часима лепим, Но суштина тога. Главно је: што стрепим, Кад барбитон тугу или радост звони.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Од тога имају нешто и Енглези. Ја волим живот у Енглеској, и увек стрепим да нешто не дође што би мене, или моје, изгонило из Енглеске.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ах, зашто кукавне девојке верују јунаку, зашто момци онако девојке не варају као што девојке њи варају? Сваки час стрепим кад ће ме звер изести. Курјак оштри зубе, а чавке и вране музику справљају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Хтео бих да запитам, али стрепим да не чујем страшну вест, коју све више наслућујем, гледајући измучена и измењена лица њихова. — Па... Како сад?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И изарад тога допадох не у једно зло него у двоструко и троструко дуговање зле намере. Јоште тако стрепим и трнем у срдцу да у које подубље се и најпоследње зло не увалим, од кога но се већ више не могу извадити, Док и с
да му се ни имена не зна, те се цело истреби са земље, — и ова смртна ми беседа — би моје грло гроб моме пизменцу. Стрепим од смеха ми нисам хајао што нам за смех прети Христос: Тешко вам за ваш смех, допосле врло ћете ви плакати и јецати за
од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини.
Зато и сав изнутра стрепим. Бојим се с мојим срдцем; са свега ми срдца не миловах господина Бога, у срдцу о земљни послови се старам и зло из
Те зато још бољма стрепим к бојим се да ме тако не намамиш на које зло с преваром кано у рају Ева што је с преварењем пропала.
Девојка Смела сам се у себи врло и ништа не знам што ти више одговарати, што ли од себе чинити. Стрепим и бојим се со тога посла...
Девојка Стрепим ја преславнога и странога и чудна о рођењу твога изречења а и Јосифа стидим се и бојим, не знам што ће ме из тога