Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чак је имао и као неку превласт што је само он могао до клисарнице, у једном заклону од стреје и прућа, да у тој, као некој соби, само он спава и довлачи та своја пустињска одела. — Жене давав, Таја бута!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из куће сваког часа излазе послушници, доносе јела, котлове с вином. А до куће, испод стреје, између мушких у дворишту и женских у собама, сели Цигани. Сви у сенци. Свирају.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Хвата се иње по рубу текста, па пршти, веје, док не обвеје домове шумне, строфине стреје, подрив-сликове и мрачна места под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над којим цепти глас
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чуче испод Јоцине стреје враџбине древне Халдеје и оштро врије, зрије и бије мирис пакла и алхемије. Кад, ево, има дана десетак, и Јоци
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ту спава, у хрпи новина, док ноћу, испод стреје Мећава луда дува, и снег у кланцу веје. То ти је прави живот: у каквој старој појати Спавати и грицкати; грицкати
Црнотравци, срећан вам рад! Забављени око димњака, крова и стреје, Да ли бар наслућујете будући град, Знате ли његов главни трг где је?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Напољу можда сунце греје, А можда киша сипа капи На мирна поља и на стреје, Ил̓ помрчина ко гроб зјапи, Ја не знам. — Не знам шта је сада, Не питам шта ће сутра бити, Лежим у тами као клада, И
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Реци како крв да људску смирим? Да ли буну опет да распирим?“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод стреје, Букни, земљо, и Бог нек се згреје. Гневом мртвих, живе мршти веђе, Па насрни на то мртвојеђе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Журио сам у болницу, и тако сам ишао испод стреје сагнуте главе, са набијеном капуљачом, замишљен, као што идем увек, господо, ви знате. — О, знамо, Фикус, знамо!
И док сам запањено гледао у леш, са стреје, на ноктима изгребане сисе, капало је равномерно, па се танки, благи и фини црни млазеви сливали у један велики ожиљак
Онда стављам руку на његово раме и тек тада осврће се он тужно и вели ми: „Умрећемо овде од досаде.“ Ћутимо. Цуре стреје. Заиста ћемо умрети од досаде.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. [. . .
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
од грома и града; понегде се то чини на Цвети или на Спасовдан: њоме се ките врата, прозори, стреје на кућама и торовима; л.
, да расте брзо као она (СЕЗ, 70, 1958, 426), а уочи Ђурђевдана се стављају на врата и испод стреје, и намењују појединим лицима, р.