Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јанко, немерено благо, нисам ли ти лепо говорио, кад си пошô санак боравити, да не дајеш умље за безумље, да не стрељаш змију шестокрилу, већ да стрељаш сивога сокола?
ли ти лепо говорио, кад си пошô санак боравити, да не дајеш умље за безумље, да не стрељаш змију шестокрилу, већ да стрељаш сивога сокола?“ Пита њега војевода Јанко: „Слатко дете, Секула нећаче, можеш ли ми ране преболети?