Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
вредноће; деда Раде одлично зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Је ли паметније бити мјесечар или с миром сједити код своје куће, па кад загусти, тјешити се ракијом као мој стрикан?
— Ето ти твога ђака, сад се можемо стругати мотиком. Понесен, крилат, стрикан дуну напоље да растелали новост, а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко
Замуче тога прољећа мој стрикан као да никад ни пјевао није. Превари се тек понекад, па стане опрезно да зузуће као хрушт, крупна мајска буба, али чим
И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа или мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да
), затим погледа у своје босе ноге и зирну пут отворених кућних врата. Стрикан га предухитри: — Ајд, ајд, та нећеш ваљда тражити оне старе опанчине.