Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — „Јест, јест!” одговоре они. — „Е чујте, ја сам оставио са стрицем Јаковом у Бранковини сва села, од Тавнаве до Ваљева, скупљена у гомили; и писао сам Кедићу и Грбовићу да и они чете
Ја како сам, као ђак, спавао са стрицем Јаковом и са Глишом у пшеници под једном јабуком петровачом, нисам ни осетио кад су ова два отишла.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То су јој као и замерали. И сам Јеленко прекорео је једанпут Миону због тога. Беше се свратио са својим стрицем, старим Јездимиром, па после разговора о свему и свачему, рећи ће снаси: — Вала, свак ти се живи чуди како се дајаниш.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пошто је тако гостољубиво прихватио дједа у његовој рођеној кући, придошлица пође да провјерава шта се то случило са стрицем Ниџом: — А наш Ниџекања опет награјисао због политике, а?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Њих смо већ поменули у почетку ове приповијетке, јер су били са стрицем у Котору. Трећи је био бркоњин брат, а оба подаљи рођаци Пејови.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.
Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре. Онда се вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.
Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун“. Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри. Четири лацманина одјахаше са коњâ, па Дундак за њима.
Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па су, поред све
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У наткривеном тријему гости играју партију карата с баком и стрицем; тетке поред њих плету своја бесконачна плетива. У посјетама је и жупник из недалеког села.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оста Хусо ногом копајући, оде Грујо брдом пјевајући, и он дође својему Новаку; са стрицем се у образ пољуби, а свог оца у бијелу руку; ђога пусти у гору зелену, узе пушку у десницу руку, пак отиде у гору
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ИИИ Стричево право име било је Стево, али су га у разреду прозвали Стрицем зато што је био највиши у читавој школи, па је личио на неког заједничког ђачког стрица.
Волим те више него десет вукова! Кад га мину први талас раздраганости, тек тада се сјети да погледа шта је са Стрицем.
А зар је лако наћи такву хајдучку дружину? Једнога дана за Стрицем у логор доскита и један незван гост, који ни по чему није спадао у ово одметничко друштво четвртошколаца.
Како је Стричева кућа била близу његове, Николица је брзо запазио да се сви ђаци, бјегунци од школе, често састају са Стрицем и нешто потајно договарају. — Сигурно се негдје заједно крију — досјећао се малишан.
Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем. Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво.
— Је ли тако, Луњо? — упита Јованче. — За ким си дошла? — За Стрицем. Он се никад не обзире, само пружа кораке. Читава дружина прасну у смијех и саби се у чврст круг око поцрвењелог
Дјед Алекса кренуо је уз љестве, за Стрицем, али како је пламен запаљене колибе све више растао и понесен лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се
Пред авлијом стоји мој буразер Николетина у војничком одијелу, с пушком о рамену. Разговара нешто са стрицем. Мјесечина као дан, добро га видим. — Јеси ли му се јавио? — упита Јованче. — Нијесам смио од стрица.
— Не, то је оставила да се ми сами договоримо — рече Јованче. — Препоручила је само да Луњу не шаљемо заједно са Стрицем, јер јој се он увијек руга и кињи је.
Провлачећи се одмах за Стрицем и вукући за собом кују, Николица је гунђао: — Зашто су ово начинили овако мрачно? — Правили су га по ноћи па је зато
Послије подне, кад се дружина поче искупљати поред свог старог логора, претвореног у радионицу, заједно са Стрицем појави се и његов дјед с јагњетом на рамену. — Ехеј, шта ти је то? — гракну пољар Лијан. — Како шта!
Најзад је, сасвим на зачељу друге чете, спазио Јованчета и Стрица. — Ено и нашег харамбаше заједно са Стрицем! — А гдје ли је Николица с приколицом? — упита Луња. — Њега још увијек не видим.