Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ма зарашта... Ма ето га Де из двора шеће свога, Право иде на 'но место Де га виде тако често, На крај стене стрмените, Два растића коју ките, А под њима од камена Стоји клупа начињена. Ваља стрмен под њом море.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
дочарава перцепција једног новог рељефа у који ликови улазе, а који је за њих чудан и туђ: њих збуњују и плаше стрмените линије тла по коме се крећу („кад им се промени и земља под ногама”, каже аутор).