Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за камена стрма, А те, брате, убаве јаворе Пљушт притискô одоздо до горе, Свуда пљушта, трња и бунике, Дешто
Урош!“ већ загрми, Урош оде низ кам стрми, Оде веће до дружине, Згледаше га на висине. Жив је, жив је, али како? Жив је, жив је, па ма како.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ништ му санка не будука, ни скоковца бесна хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека издалека, преко гора, преко река, да ће доћи сад до њега!
За белу је хвата руку Самсонова рука лева, а десна се слепо стрми, да се маши врата њена. десна Му се слепо стрми, ал' уместо врата бела, за грло је ухватио Астароту, мајку света.
За белу је хвата руку Самсонова рука лева, а десна се слепо стрми, да се маши врата њена. десна Му се слепо стрми, ал' уместо врата бела, за грло је ухватио Астароту, мајку света.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби. У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да даш, вози се ђаво кочијаш.
У горском кланцу, кроз гротло тијесно, вијуга стаза лијево и десно, уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму гудуре слази, шуља се плахо по шушњу меком и најзад стиже пропланку неком.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг. А да небо загрми и распе камење са путева стрми у девети час. Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти.
Крв твоја ко роса пала је на равни, ко некад, да хлади толиких самртнички дах. Грлим још једном на Твој камен стрми, и Тебе, и Саву, и Твој Дунав тром. Сунце се рађа у мом сну. Сини! Севни! Загрми! Име Твоје, као из ведрог неба гром.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ако изиђем, једног сунчаног поподнева успет ћу се уз онај стрми гробљански бријег да му потражим хумак. XXВИИИ Зажмирим, и видим слабуњава дјечака, с једним раменом нешто вишим од
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се питали ко је могао да се узвере на стрми кров млина и узме звезду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Где је господин поручник? — Ево, овуда. — Станко, сад можеш ићи — рекао сам и спустио сам се кроз стрми канал. На отвору земунице угледах Косту. — О... здраво друже — Викну радосно и лупи ме по рамену. — Милосаве!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Онде је сада, када су дани најдужи, већ у осам сати увече мркла ноћ; стрми залаз Сунца чини да је вечерњи сутон врло кратак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе... Прва хаубица наиђе на стрми одсек и као откинута са опруге полете, гурајући, гужвајући волове и возаре. За њом друга, трећа, четврта.
Ветар дуну и маслине зашумеше. Ми скретосмо лево, уз стрми брег, и мало затим застадосмо. Командант рече да ће овде бити наш логор, између маслина.