Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
има око 50 извора, који накрај вароши састављају малену реку; ова баш код манастира спушта се у преужасно дубоку стрмину с таковим хуком да сам мислио, ту човек никад до века не заспа!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Милунка се тромо извуче из собе, удављена сукњама, хукћући. Он је није чуо, није ни гледао, брзо се суљао низ стрмину, смрт изненада дође, толико имање, богатство, па углед и име, углед и име нарочито.
Споро му се приближавала идући низ оштру стрмину равног детелишта, болело је треперење жилица у затутњалом срцу, срце јој целом тежином нагазило на главу, срушиће се,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Време ми је да пођем... — Па, пошла си! — јајетова љуска се насмеја, а лепотица закорачи низа стрмину, не осврћући се. Тако није ни могла да види како се љуске јајета поново састављају, поново постају јаје. »Гле ти ње!
леву, па на десну страну, али му не пође за руком да се ишчупа, нити да се помери с места, па с тугом упери поглед низ стрмину. Лепотица је све брже одмицала. Није имала времена да се осврће. Све јој је било ново, али ничему се није чудила.
Ћипико, Иво - Пауци
Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију. Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење. Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Старац се једва држао на самару и мени се чинило да ће му сваког тренутка удови попустити и да ће се скотрљати низ стрмину.
неразговетне чежње измешане са страхом, од мучне јалове грознице што ми тиња у грудима, замишљам себе како се пужем уз стрмину. Откако сам дошао на Сабориште, Ђавољи клик ме изједна кињи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе! — залепета орао крилом тако да камење полете низ стрмину. — У смрт своју не лети! Оно што њих мучи није сан, већ несаница.
Брже од детлићева кљуна ударала је секира у орахово дебло. Није стигао ни да уздахне, а већ је летео низ стрмину планине заједно с посеченим боровима. На сва његова питања борови су и даље презриво ћутали.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Видим! — весело дочека Мачак. На рукама и кољенима, клижући се, они пожурише уз камениту стрмину. На два-три корака пред циљем заблијешта их из једног отвора тако јака свјетлост да обојица чврсто зажмурише.
Шта има љепше него по звуку једног јединог откотрљаног каменчића погодити да се неко спушта низа стрмину, наслутити да иза густе живице неко сједи у хладовини, по птичјој граји открити групу сакривених дјечака.