Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као плашће стена.
Африка
се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Било је сувише стрмо и опасно за вожњу. Тако нас је Синанова текија приморала да до ње дођемо пешице, као и остали ходочасници — скрушено и
тамним стазама и губећи се у њиховом лавиринту, ни сам не зна како, изненада изби на бедеме тврђаве што су се стрмо обрушавали у шипражје и ноћ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад погледаш брду изнад града, Све порасле смокве и маслине И још они грозни виногради; — Кад погледаш стрмо испод града, Ал’ узрасла шеница бјелица, А око ње зелена ливада, Кроз њу тече зелена Бојана...
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Седећи на једном ниском зиду, са чије висине почиње стрмо маслињак, наслоњен на ивицу куће, дишем широко прву предсвитну хладовину.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави! КОШУТИ Беж’, кошуто, стрмо доле, Ето момка брзонога! Момак ће те уловити, Цару ће те поклонити, Цар ће њега даровати. 2.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као колосална стена која се котрља низ стрмо брдо и чије је заустављање апсурдно, тако су јурили догађаји у сусрет овом другом рату.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Најближи дан је који прође давно, Смиреност сени примакнута славно. Јао, време стрмо израсло иза лажног Сусрета чула у уму.
Петровић, Растко - АФРИКА
се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Права, широка и лепо калдрмисана, улица води кроз зеленило тог гаја богова. Сунце је стрмо зашло, небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног
Главне, најшире, воде, одмах од улаза, стрмо у висину, а више споредних степеница преплићу се у свима правцима. Ми се пењемо лавиринтом тих споредних степеница, и
То је, очигледно, због тога што се мој поглед, који сам одоздо упро био у висину, приљубио сувише стрмо уз прву кулу, и прошао мимо ове друге, која је ужа од прве.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
немаш лијепо виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и
Кад погледаш брду изнад града, све порасле смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба
немаш лијепо виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и
Кад погледаш брду изнад града, све порасле смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Подиже се и Мачак. На томе мјесту тунел се пењао стрмо навише. Из тога правца продирала је разливена бијела дневна свјетлост. — Видиш ли? — узбуђено упита Јованче. — Видим!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину! Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у вечни
Почех јецати и плакати, бити се у прси врло од срдца узвикујући ми. Плачући ми се на том месту и стрмо гледећи где сам стајала, мало дигох очи и смотрих преда мном икону пресветој Богородици.
Гиздаве коруне и с камењем драгим и с бисером царско преодело? Није ли се стрмо доле преобрнуло све широм: скупи белези и лепе заставе, да речем дивни барјаци са златни гојтани и красни венци,
Он један снижа људе и виси, богати и сиромаши, високоумне царе стрмо собара, а богаље из буњишта вади, те на царске столице посађа, како што је и Саула од пасења магариња и Давида овчара
Уши му од свирње зврје, образ му се пражи, жеља га боде незаборавно. Стрмо гледи, на сокак извирује, по улица разгледа, прошећује се дурма и расматра не би ли му где која милојка на очи изашла
А кратки у том је живот, с висине стрмо падање. Пак за коју је то дику, за коју ли хвалу што уништо промиче? И нејма никаква опорња ни стојишта, с временом
Ама мучно је онде оговарати се, гдено не даду много беседити, него вежу руке и ноге, те у тамницу стрмо бацају. И учинише они тако по своме договору. Хромац на слепца уседе и с воћњака му све зрело воће обраше и поједоше.