Употреба речи стрпити у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ. — Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!

А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!« А ја га питам: »Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у

Црњански, Милош - Сеобе 2

И Хорватове, и Шевичеве, и Прерадовичеве трупе почеће, чим пролеће гране, да маневришу и вежбају. Треба се стрпити. Кад рат отпочне, падаће чинови, виши, официрски, на Исаковиче, као кад кускуни с неба падају.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

па ћу ти рећи и то: чудим се, богами, ономе човјеку, коме је намијењена, како се стрпити може. Ја, да сам у његовој кожи...“ „Не би могао чекати, је ли?“ прекиде га један.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Зашто те људе некако не издвоје! Болничар га утишава: — Стрпите се, то је само привремено... — Кога ћy се врага стрпити!... Што их не изнесете одавде!... Хм!... „Привремено!” „привремено”! ... Та све је на свијету привремено!...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад стане узбрдо зјати, онда ће знати. Ако је и голо, ама охоло... И ђавол тирана не може стрпити... Високо су ваши носови... Не стоји поштење у узрасту. У крпи завиту бритву ношаше...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности