Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
В НА СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО На столу хлеб и вино, и јеванђеље, а под столом стружу, гамижу, гребу, рогови, зуби, канџе, рачвасти језици, бркови, репови, пипци, чекиње, шапе!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ама, лијепо мој шјор амираљу, Мираш и Зеко једва ће одољети да носе и цијепају дрва, да доносе воду, да стружу кртолу, и триста других послова, као кад се готови за толики народ! — Добро, добро — прекиде га ђакон.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Циганима се покидале жице, стружу још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу крај Ђорђа за бакшиш.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Рибу не мрзе Чувари мира, Јер риба никад Не протестира. Љуби је и ти, Страдални робе, Ког’ секу, пеку, Стружу и глобе. Јер риба има Шиљасте кости — И после смрти Уме убости.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће. — Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу, Уста ми купе при јелу, и никакву желудцу храну Дају. Пиљарице, нећу дивљака!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тврде четвороугаоне столице без наслона с којих се они сатима не дижу, и које им кости стружу и бутине пресецају, па сироти само одлажу ногама. Главе вечито погнуте.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Зато што сам пустио да нас туђин гази, што сам, ето, и од вас двојице робове начинио. Гледајте само како слободно стружу цестом. Сутра се тако могу мени и на главу попети, а ја све то мирно подносити, ни прстом нећу макнути.