Употреба речи струнама у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао... Чудни су звуци гусала!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама! Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Јест, он је сам свој иструменат. Свира по себи, по струнама свог властитог организма, као по целлу... Тај сам!... — Ти врло добро знаш да нисам тако мислила.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Живко, који је иначе из Ужичке нахије, иако није волео да дели мегдан са професорима, превукао би у души гудалом по струнама и почео такође десетерцем, као својим домаћим дијалектом: Мало бјеше такијех јунака Кô што бјеше Лазаревић Луко.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности