Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А већ што се труцкања тиче, сељаци су препоручивали сваком од струне, као најсигурнији лек, Симичине кочије. Еле, кочије су Симичине зврктале насипом белошевачким, а у њима је седио
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. — Зар умеш? — Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хулим у мисли коју родим, А тобом трепте моје струне: Не видим пута којим ходим, Али су очи тебе пуне. СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у
Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са брегова преко Саве љубичице тек заплаве. Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону. Тек да му је преко струне да развуче како уме, почеле би шуме српске од чудеса да се крсте.
Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања. Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања. Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Њи-њи Кобилић то путем граби, а трн и њега па за реп зграби! „Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
скупе и збију твоја је соба општи стан предсобље повратка у потпуно знање које води унутра дубоко на осетљиве струне и чудна огледала Ја види још једног себе које се расцвета изнутра у неке давне цветнине чије латице дотичу Све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ваздух пишти као фијук оне гранате, сагибам се, сада ће... сад... Нерви су као струне, и, преда мном, наједном испаде батерија. Војници нешто вичу и машу рукама, сигурно да се склонимо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КОЛО Бјеше облак сунце ухватио, бјеше гору тама притиснула, пред олтаром плакаше канђело, на гусле се струне покидале, сакриле се виле у пештере — бојаху се сунца и мјесеца; бјеху мушка прса охладњела, а у њима умрла
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Биће женско. Вечерас спремам гусле за весеље, а струне се кидају. То није на добро. Ђорђе ми разбио гусле, а ја опет нове набавио. — Роза је бела као сир. И очи су јој беле.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине душе, Ил' к'о последњи јаук с животом што
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
пуне страха и ужаса, И часове живог бола кад се куне, Кад се плаче и без суза и без гласа — Све их видим покидане као струне.
Једна снага снова, из дугих шапата, Из очију, звезда и говора струне; Моја снага среће, која ми је дата Као накит бола, као украс круне, С љубављу сиротом Залази животом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
а да мајци не испричам моје откриће о светлости, о томе да је светлост треперење електрицитета слично треперењу звучне струне, како је то опевано у њој познатој српској народној песми: ”Моје срце трепери као милозвучна струна на гудалу гуслара.
Ћипико, Иво - Приповетке
Приреди тршчицу, измјени сагњиле струне, очисти удице, па, док дан освоји, спусти се к мору у дражицу. А дан угодио, као љети ведро.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
оном, који уме Да без речи бол изрази, Било складом гласовирним, Било вруле меки гласи; Ил’ превлаком преко струне Уздисајне оне силе, Ил’ трепетом харфе свете, Ил’ јецањем китре миле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сам хтео Југовиће, хтео пјети Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
Ја пристројим нове струне, согласим самвику, Начнем Марка Краљевића, храброг вјека дику, Душанову величати станем силу рубов, Но самвика
И слушати и пјевати свакојаке лике Мило ми је од сказаљке било и кавике. Станем и ја пробирати, запну струне прсти, Начнем прву, љубов нађем већ у другој врсти; Вратим пјесну, вјештајући да се од ње чува, Ако ступа с љубвом,
Приведи струне победоносно у Согласје. Данас песму ниспошљи ми, Која ће живит док је серпска Племена јарким под сунцем!
плачан бит; Слова можеш ти плакан’ја Музике у складност лит; Мож’ исказат муке твоје, Пак испеват срца бол, Музика ће струне своје Глас поклонит нежни, хол.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
спевао, — Нит’ икад брижна мајка подиже На белим груд’ма ’наке дражести, Кô што их синоћ, винцем угрејан, Уз сетне струне изви капетан. — Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт. А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана! Чувајте слатки глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком распе крас; Па сву ноћ будан кад поглед
давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече моје покидане струне, То удара прошлост у сребрну лиру.
Сунце се у магли гаси. А ветар звижди и тоне, И мразним крилима својим лелуја седу влас, И тихо дотиче струне, и струне суморно звоне, Кô умирући глас. (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме!
Сунце се у магли гаси. А ветар звижди и тоне, И мразним крилима својим лелуја седу влас, И тихо дотиче струне, и струне суморно звоне, Кô умирући глас. (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме!
звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине душе, Ил' као последњи јаук, с животом који
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета. И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу
Све кличе. Уз то кô да росне круне Класова златних додирују неђе Полако харфе невидљиве струне. И као бехар све стране и међе Засипљу звуци, и тихо, све тише Падају мени на чело и веђе...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЈЕ МОРЕ 96 ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ МЕРИ 97 ПОСЛЕДЊИ ДАН 99 САН 100 ГОСПОДАР ВОДА 101 ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА 102 ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ 103 УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ 104 ПРСТЕН НА ПРСТУ 105 ИЗ ДАВИДА 106 ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ 107 ЗЛАТОУСТОМЕ
Доносим ја моме господу Богу, што је са мном, славу и част и дичим на велико име његово. ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ Ти си мој живот, моја храна и одело, мој покров и пристанак, моја слава и радост!
Ал' у нашем занату није тако. На боље и лепше се преврће. Доста пут може се справити од обојка диба, од струне скупа чоха, из дрвене чутуре златан кондир.