Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирота стока залуду је тражила по тој сувој пустари бар један стручак зеленога листа да њиме своју дивљу глад разблажи...
Она нешто чепрка по воћњаку, а он се наслонио на плот, па је само гледи, а после рече: — Јелице, дај ми стручак од вашег босиљка! — А шта ће ти босиљак?... — питаше га Јелица.
— питаше га Јелица. — Откад ми је бабо преминуо, то ми је најмилије цвеће. Јелица му даде стручак босиљка. — Па, Јелчице, дај ми и један пупољак од руже; лепо ће пристајати свеже руменило уз босиљак!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
градској болници, поново позивали на свечаности и недељне ручкове, а у скромној хотелској соби појави се опет стидљиво стручак пољског цвећа у чаши.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Строп се круни, сени круже. То се негде смиче уже. Лудња ли је или збиља: ваза, окно, стручак смиља, иза неба детелина, грах у цвету, чуда ина, и чунови од биљура у брујању тешких ура?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај. Све лепи наслови и лепа поучна садржина:
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Испразнише се бардаци и пљоске. Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш ли још ког', сем мене?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува. Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако срећан био, Да се твоје
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сам и ја излећела; већ теготни оков физически збаци с себе, освободи га се, под туђијем не стењи бременом; он је стручак слаби и нејаки, за мах смртна само изникао, он је ручак гада пузећега.“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!
Ћипико, Иво - Приповетке
На пољани, између жбунова, момци потраже згодно место и стручак суве мирисаве траве да га под главе подметну. Неки од њихових — а познају их по беседи и по оделу — већ се сместише, а
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА СЛИКА 61 ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... 63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... 65 У ГРОЗНИЦИ...
„Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.“ »Нови Требевић« 1892. СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ Стручак плаве љубичице Међ’ травом је пупољао; Мирисаће у свом куту, — Ма га нико не узбрао.
„Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.“ »Нови Требевић« 1892. СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ Стручак плаве љубичице Међ’ травом је пупољао; Мирисаће у свом куту, — Ма га нико не узбрао.
Опази га једно момче: „Ех, кад бих га драгој дао! Ал’ ја срду молит’ нећу, — Ма до века јадовао“. Стручак плаве љубичице Већ се пуно расцветао; Мирис му је све на свету, — Ма га нико и не знао.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сам давно путник тај што носи јад, Ја сам онај који жићу бејах рад. И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прислужи, мамо. У куту где бона певушила, на стручак наде кад мирисало, жица је, чу ли, прснула. Прислужи, мамо. Ни тамо, сени, зар покоја, но покој тражиш међ нама,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
гатањима, нарочито о Ђорђевдану: пре Ђурђевдана он се не бере и не мирише, а тога дана свако ко је млад убере по један стручак, омирише га и закити се њиме, или га задене за појас, или за ђердан (Кал.
Кад девојка пролази поред куће момкове, ако жели да је заволи, треба да уза се има стручак с. (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 189). У истом циљу употребљавају девојке и с. корен (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 191).
воштаница приправљена на Бадњи дан и завијена »у чисту белу марамицу, уз коју се привезује црвеним концем један стручак босиљка и по једна мала гранчица од сваког воћа у башти«, па се то, после освећења, чува све до јесење сетве, кад