Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« — и све даље и даље газимо стрњику. – Ђе су? довикују се наше крезубе старице преко плотова. – Играју клиса... — одвикује им село док трчимо кроз
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је то мучан призор, кад пешаци проносе делове тела својих другова, па ређају уз неку стрњику, да би их распознали. У почетку су радили марљиво, саветујући се да ли нека глава припада овом или оном трупу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То сељанчицâ у шарену руху, С рукама пуним ивањскога цвећа, Газећи траву и стрњику суху, Расу се чопор дуж реда дрвећа. Ветар умуче пред обесном кликом! Ја пружих руке ка веселој чети...