Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ стигоше, Милун понајприје, Већ је силан у двор уљегао, Иде мудро, пази на све стране, Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин, Земљи пао, пушку преко крила, Уза стубе главу наслонио, Па дријемље, ни за
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи срце заигра, те се боље надвири. У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама. — Куда ћеш, ти, Јерковићу? — викну Вртиреп. — Па иђем да се поздравим са својим дитетом.
Ви овуда нисте пролазили? Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка. На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.
— А наћи ће он прима себи! Ајдемо гори, у камару — додаде пошавши ка стубама. — Све ми знамо о теби, Иве. Ми често о тебика разговарамо. Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...
А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама. Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени. Све је то заузело три-четири дана.
Ћипико, Иво - Пауци
— јави се најпослије начелник. Па устаде, а за њим и други. Потражише клобуке и почеше се разилазити. На стубама, потсмјехавајућ' се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро!
Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. — Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..