Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака. То беше покољ каквог није било.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У даљини у хоризонту, дигоше се црвени пламени стубови: то су муње запалиле неку огромну шуму негде на предгорју. Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кроз тамно и прљаво окно вагона промицали су као утваре телеграфски стубови, гумасто дрвеће и куће. Све је било сношљивије па се чинило као да и сам воз лакше клиза по шинама.
Африка
Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике. Споменици су огромни стубови палми растурени по простору, остали без иједнога листа, слични азбешким високим идолима.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
лажан пријатељ, један разбојник на катедри универзитета, један отимач туђе имовине и један кривоклетник; зар су то стубови на којима почива тај ваш друштвени поредак?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Старе жене су клечале и молиле се пред зидом, поплочаним белим плочама, као што су сад стубови у свим француским црквама, на којима пише: „Умро за Француску.
Лукови, који се превијају тако далеко и високо, као ни један мост над водама; стубови, који, на танким дршкама, подупиру велике круне кровова, и личе на огромне, мрачне расцветане лале; зидови, што
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
планине У високој трави птице се гнезде И светлост тече кроз славине У земљи топлој од давнине Чији су гранични стубови — звезде. Да коња ободем, да тамо одем, Не бих више био тужан ни љут.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све је тако мртво, и људи и ствари. Све полегло под притиском неке силе, Обелисци и стубови, царске виле, Тужни кипариси и палаци стари, И форуми пусти где народ не већа...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Покашто бахат се чује: То стража ликтора блуди, и кличе по тавној ноћи. Стубови Капитола, и горди Пантеон с њима, К'о црне огромне масе дижу се у небо горе, И Тибар јасније шуми.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном подижу размјеру у опширну небодршца сферу.
Попа, Васко - КОРА
нам порубљује мисли Накострешене маказе Око голоруких речи Отровна киша вечности Похлепно нас уједа 13 Руше се стубови који небо држе Клупа са нама полако У празно пропада Зар да довек чамимо У каменом ћутању Кроз очи кроз чело Речи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Између масивних пиластера који су расчлањавали аркаде у поједина поља стајали су, било глатки, било увијени стубови са богатим старинским капителима, пресвођени касетираним луковима.
Иако ти стубови беху разнолика облика, њихов архитектонски утисак се стапао у савршену хармонију. Коперник застаде, савладан ненадмаши
Причини му се да се ти стубови, ту пред њим, пробудише из вековног сна. Пред очима му затрепери, а у ушима зазује. Он ослухну.
Пред очима му затрепери, а у ушима зазује. Он ослухну. Стубови почеше, заиста, да говоре. „Ију-ју, ију-ју!“, закликташе они у глас, „васкрсли смо из рушевина антике“.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПОЗОРИЈЕ 5. ЕВИЦА, РУЖИЧИЋ РУЖИЧИЋ (гледајући час горе, час у Евицу): Шта је живот без љубови Него неми стубови? Него очи без вида, Ил’ девојка без стида. Или дан без сунца, Ил’ ноћ без месеца. (Евици) Благозрачна Хелено.
Петровић, Растко - АФРИКА
Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике. Споменици су огромни стубови палми растурени по простору, остали без иједнога листа, слични азбешким високим идолима.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали. Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Покашто бахат се чује, То стража ликтора блуди и кличе по тавној ноћи. Стубови Капитола и горди Пантеон с њима Кô црне огромне масе дижу се у небо горе, И Тибар јасније шуми.
Са лађа, с обала, с кула из близа и далека Шарени фењери светле и рујне машале с њима, А са жртвених места дижу се стубови дима. На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
отстојање Сунца од зенита александриског у подне најдужега дана, онда када је то отстојање најмање и када вертикални стубови у Александрији бацају најкраћу сенку.
На сваком углу његове правилно сазидане шестостране основе стоје хексагонални стубови од тамно обојене растовине, који носе кров опточен дрвеном чипком.
светла дрвена балустрада са тамном бордуром, а горе скачу од стуба до стуба изрезуцкани дрвени лукови, исте боје као и стубови. Од тих лукова па до крова преплиће се лака, светла дрвена резбарија.
У одабраном смањењу, има та путања полупречник од три метра, таман колико су стубови павиљона удаљени од његове средине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вода је шљапорила. — Дај конопац! — Може ли да се прокопају рампе, па да прегазимо? — пита командир. — Сметају стубови. А и глиб је до колена — одговара поручник Коста. — Где си запео, животињо једна, с коњима на мене. Стани!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђогат ђорда — сабља ђугум — велики бакарни суд за воду ђузел — диван, леп ђул — ружа ђул (ђуле) — кугла Ђурђеви Стубови (Ступови) — манастир св. Ђорђа код Новог Пазара, задужбина Ст.