Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... Заврзан развезао разговор: — Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Памет ме стегну, ја срце стисну', утекох мудро од среће, луд, утекох од ње — а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд — о, светски сломе, о страшни суде, Ѕанта Маріа
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.
И не зна ни сам шта му је страшније и мучније, шта му навлачи на душу ледену студ; да ли ове огромне загасито сиве мрље, што се носе лако под небесним сводом, или ове загасито црвене крваве, што
и све очи остадоше као приковане на оном бледом, смежураном самртничком лицу са кога непрестано веје некаква ледена студ... Болесник се опет закашља И пљуну у чинију поред себе. Сви погледаше у суд по коме пливаху црвене мрље.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
асури, шушти зрнасти снег, шкрипе и крцају кола трзана издуженим воловским вратовима, сударају се рогови у помрчини. Студ боцкаво мили од шака што чврсто држе пушку на коленима, пење се долактицом и струји ка рамену, гребуцка дуж кичме, а
Поред њега, у њен поткорућен лежај брзо се увуче студ, језива као одран човек, и он виде Мијата како се, дугачак и мршав као кер, протеже у његовој постељи.
Никола дланом покупи капи с лица, помириса небо, плећкама и крстима промиле зимска студ коју сунце још није попило, а не подиже се.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
маса црна и плачевна, состав ноћи и вјечног ридања; дв'је стихије у њем су ужасне, разљућене највишом крајношћу - студ и огањ, раздути бурама, спровођени страшним олујама, на све краје царства Сатанина страшном хуком хоре непрестано
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ... Размаштô ми чудан санак Огањ, студ. Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Војници траже дрва и ложе ватре, да их, онако уморне, као што они веле, не »пресече« ноћна студ. Секире лупају, грање и врљике вуку се. — Хоциш ли што, Јоване? — Носим један проштац. — А што, болан, само један?
Ћипико, Иво - Пауци
Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Маглица, студ, почетак је новембра. Не новембра по реду, него једнога новембра. Јер кроника гробља везује догађаје нарочитим начином,
Рајнхарт лежи у сандуку као неки гуштер: сув, тврд, некако сав зелен. Ветар, студ, кише и увек мокра сига истрошили су га. Наочари су скинуте, и тешко је познати лик и без очију и без наочари.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лише по пазари, по пиарци, колико се безбоштва проводи, штоно је све очно на виделу, студ и срам. Играчина, спрдачина, пијанство, блудно љубљење, подзирање, подмигивање, клетва, лажа, крађа, мрзост, криво