Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ме јако болеле, а са чела ми је цурио зној; био сам гладан, али од умора нисам могао ништа окусити до само воде, лепе, студене, планинске воде...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја ти зато ситан мејдан пишем, Да ми дођеш пољу Петровића, Код бијеле Јабланаше цркве, Код студене воде Мукијеле, Да вранове месом напитамо, А земљицу крвцом обојимо И мејдане старе подновимо; Рок неђеља, мејдан
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДОСАДА Цело послеподне на мом прагу седи Досада, и гледа налакћена мене. Очи су јој мутне, челичне, студене, А усне замрзле и образи бледи. Не чује се никад да помути дахом Ни тренут тишине за то цело доба.
РАВНОДУШНОСТ Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред готских звона, седео је Мефисто блед и нем. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада се Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје главе те лаке ствари, које
У вечерње хладове јави се стока на студене изворе, а одатле на ноћиште у торове. Тада граја допре до вршка, па се поступно утишава, све на мање, на мање, докле
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али Цвета, та питома ружа, Њему само трн и бодље пружа. Заман троши он речи медене, Кад су оне за Цвету студене; Заман часе украј ње он губи: Само мило са милим се љуби, А никоме оно мило није Штоно оте срцу најмилије.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ако б’ те драгом тргала, Драги је од мен’ далеко: Преко три горе зелене, Преко три воде студене. 123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве!
дрво дима не имаде, Пошаљи ми перо пауново, Мешћу дворе, праха бити неће, Пошаљи ми од злата маштрафу, Кад донесем студене водице, У маштрафи труња бити неће.“ 149.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
запиткују се његове комшије, а мисли им носе се преко залеђених брда и долина, и лете заједно са хуком студене кошаве, која пишти И фијуче око сниских плетарица, па се понесе дале, преко горе и дубраве, не знајући ва станак ни
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се. „Шћах да речем студено је; ето су ти, Господару, руке студене као мраз“, рече Иво, потапшавши љубазно својом руком по стремену руке Владичине, па цјелива је усрдно.
Народ и стока помичу се, како се сјен и свјетлост прелијева по планини. А увече навале на појила, на студене изворе, а отуда се јави ка гладама. Тад је најљепше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мањи умро, но што си се родио! Мајка те у студене очи целивала!). Клетве не штеде ни животиње. Клетва је у честој употреби нарочито у празноверичким и враџбинским
Љубила га међу очи гуја, а црна га земља загрлила! (клетва преварене девојке момку). Мајка га у студене очи љубила! Ма’нит по народу ходио! Мрамором се мраморила, а каменом каменила! На крвничка врата просио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
дошавши својој кући метне ждријебе у кошару, и стане га тимарити: сваки дан му је доносила травице зелене и водице студене, али кад би год полазила по траву и по воду, свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на њезине ријечи:
отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице”, па ни на какав други глас да не отвора врата на кошари. Једном дође вук који је више пута
отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али ждријебе позна да то није онај танки глас лисичин, па му не шће отворити, а вук кад то
Како дође пред кошару стане по обичају на вратима танко говорити: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.
отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Јадно ждријебе превари се па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе,
Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али нити се ко јавља нити врата отвора.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи. О, како те жалим! - Гле, сузе ме гуше, Оличена судбо свих живота редом!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сваки дан му је доносила травице зелене и водице студене, али кад би год полазила по траву и по воду, свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на њезине ријечи:
свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на њезине ријечи: „Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице“, па ни на какав други глас да не отвара врата на кошари.
виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
Кад дође пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице. Али нити се ко јавља нити врата отвара.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Поређаће се око извора насред села гледаници — момци за женидбу. Доћи ће да захите студене воде накићене гледанице и бациће киту тек ишчупана босиљка на своје срећне изабранике.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А где ћеш зором лица умити, Ту те купине мирис задише; Капљицу бистру воде студене, Што ти са чела капље жубором, Пратећи шумор ове планине... Погледај, душо!... Само погледај!... СПАСЕНИЈА: дивота!
Али и груди реке студене У јарости се својој надимљу, Осећајући борбу страхотну Што ће са хуком ветра студеног Још ове кобне ноћи водити...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
прибијених уза стрму страну; огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене катакомбе и поцрњеле куле, гдје су некад мучени и издисали непослушни поданици и смјели завјереници, са исушеним и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он љуби хладни кам. 1883. ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази. И копни снег.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Скочи из постеље здрава, и тачно она. Сиђе у сиво, хладно двориште, извуче студене воде из бунара, и поче њоме да се шљуска уз задовољно сркање свежине и дрхтавице.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моји врти, више не чекајте на ме, Вратити се нећу из студене таме Свог живота... Сунце полагано гасне... Хладни сутон пада... Ноћ све ближе иде...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Девојка се наљутила, бацила их у тамницу и давала им само „сува хлеба и студене воде“. О празницима би им додала нешто боље, али би их сваког једанпут ударила, а Марка и два и три пута.
Ђе огрезну крвца до кољена, Ту погибе Бановић Страхиња. Милош ти је, госпо, погинуо код Ситнице, код воде студене, ђено млоги Турци изгинули: Милош згуби турског цар-Мурата и Турака дванаест хиљада; бог да прости ко га је родио!
помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми воде у маштрави, да с' налијем студене водице!“ Говори му лијепа ђевојка: „Одјаш' коња, незнани јуначе, одјаш 'коња, па се напиј воде!
пукну стари баљемези; хабер подај пољу у сватове: нек се наша браћа ослободе, нек одмакну коње од обале, од студене од воде Цетиње, е се могу коњи покидати, у Цетињу воду поскакати, браћу нашу кићене сватове изубаха ватити
ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ Вино пију Новак и Радивој а код Босне, код воде студене, код некога кнеза Богосава.
Па се ниђе здржати не могох у држави Јерине проклете, већ побјегох до студене Дрине, па се маших Босне камените. А кад дођох близу Романије, ту сам турске сватове сусрео; они воде кадуну ђевојку.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Твој ход не би ти у залуд био, ни би изгубио свога од мене дара, или голога ме оденуо и жедна напојио студене воде, заисто би двоструко враћањем достао од мене. Све сте ви то могли чинити, ама не ктедосте!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.