Дучић, Јован - ПЕСМЕ
малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед и студено око. Дођу градска деца са веселим плеском, Драже га, и јашу, и засипљу песком, И бију га својим пушкама од зова.
Африка
Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.
Теодосије - ЖИТИЈА
Затим метнувши га у вино, сам и сви који су с њиме благодарећи Бога испише га добро растворено и студено. А слуге краљеве и свију велможа, чувши да је пала множина града, сви трчаху да га узму и сви колико им беше потребно
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ови, црвенијех образа и руку, чим положише пушке, сједоше примакнув се добро ватри. Један бјеше још голобрад. — Студено, дјецо? — пита их владика. — Да отпану ноге и руке, свети владико! — одговори старији. — А зашто по толико стојите?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бија жедан, те пођем пешице Да потражим у гори водице, Нађем једно вреоце студено, Стењем, цвећем дивно окићено, Ту се воде понапијем добро, Те погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајка не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сироче: Није ми зима... Радник: (одлазећи) Није јој зима... не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено... (прође). Господин: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Сироче: Обувам се... Господин: Устај, па брзо кући! Озепшћеш...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је сва природа слеђена, изумрла, и никад се више не може у живот вратити.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се. „Шћах да речем студено је; ето су ти, Господару, руке студене као мраз“, рече Иво, потапшавши љубазно својом руком по стремену руке
Грозота! Мјесто да се усне састану с уснама и стопê у топли цјелив, удари га нешто студено, као гвожђе, и помјери му зубе; крв му покуља из уста... Ово потоње, заиста се и догодило.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не дође више.
Ћипико, Иво - Приповетке
Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири. Ноћас ће бити студено, јер се небо ведри и у природи, челичећи се, све се у се скупило. Цвета застаде пред својом кућом под оголелом мурвом.
У зору поочим нагло отвори врата и мало те се о њу не спотаче; дијете успрене и исправи се. „Студено је”, рече тресући се.
Кад је влак дојурио на велику станицу, хватао се мрак; вјетар хуче и студено је. Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледајући у њ, уђе у пространу чекаоницу. Уоколо свијет се журно разилази.
Улазе упоредо у градске улице, у вреву свијета. Он се жури: студено му, и огладнио је, и не мари за чељад што мимо њ пролази.
Он се плашљиво осврну око себе и похита к њој у кућу. —У самој си кошуљи, — узбуђен вели јој. —Биће ти студено... —А ти си заспао! опази она. —Уђи! — и затвори за њим врата.
— Пусти то!... 'Ајдемо! Ноћ је, — и у ходу приљуби се боље уза њ. — 'Ајдемо! — претрже мисли Илија. — Студено је. Наложићеш добру ватру, огријаћемо се и одморити заједно. 'Ајдемо, ноћ је!
Петровић, Растко - АФРИКА
Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нагрдим ти говедара и у кући кућаницу и на струзи стругарицу — — — — — — — — Јабо, је ли теби студено? — чу се Лујо испод хаљинице. Јаблан пасе, шути, ништа не одговара.
тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се, науживајте се, и
— Идеш ли, роде? — окрену се старац и јаче повуче привузу. — Идем, идем — тешко мали растави вилице. — Је ли ти студено? — Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо.
Негдје у даљини, са планинских овршака, разлијегало се по узнемиреној зимској ноћи студено вијање гладних вукова, мијешајући се са урликом и ломњавом побјешњелих вјетрова који потресају земљом, носећи као
Ћипико, Иво - Пауци
Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред собом пут вароши. Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је. Путем стижу људе.
На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино. Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно промијениће нагоре, јер је земан томе.
Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено. Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Растави крила шалона на једном прозору, поче дубоко да дише, и да се у лицу разведрава. — Дивота! Снег! Студено! Све се бели, варошица спава, мир је... Да су планине унаоколо, куд би још лепше било.
Шлајфер је сахрањен по лепом времену. Студено, али мирно и сунчано. Дошло је доста свакојаког света, и оног који никада с њим није општио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из ње пада студено камење, оно бије по таборах Турке; не утече друга никаквога, ни да каже како с' погинули. Устави се на истоку сунце, а
војводо сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво добро — сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро — ждрала коња твога, који коњиц може прелетити засобице и по два бедена; треће добро — твоју љубу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
бољи глас издигнути оно мученичаско свето место, уочи њихова на стану тога свечана года, учини на мору велику фортуну, студено време и плаху, голему умножи пљушталу врло кишу, тако да нико жив од људи ниоткуд с јабане и ни од које стране, није