Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та шта чините ваздан! — шану Ћебо, што се утом беше прикрао до њих. — Ко је то? — учини Радојка и стукну мало натраг. — Не бој се! — вели јој Страхиња. — Наш познаник из Зарожја. Хајде, Радојка! — Болан, Страхиња...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ево како!... Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И са ужасом, тог истог тренутка, ухвати он један заводнички осмејак упућен његовој жени. Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да се руши небо застаде укочено, мртвачки.
Они су хтели да скрену пажњу али заглушише човека. Збуњен оним урнебесом, незнајући шта чини, он стукну корак назад, па свом снагом, врхом оне своје чизме, удари клеклу животињу у слабину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Коњску икону, а? — Ваби је, вала, како хоћеш, али мени је драга. Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати. Дјед стукну од цртежа поднесена под нос и врекну: — С тијем данас у моју кућу не увраћај. Тражи себи конак гдје год знаш.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Помоћи! У ваздуху се цариници бију, принцезе ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи, погледај месец како мркне!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Нисте знали?! — узвикну онај, и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу. — Стрâдија! — додаде и стукну преда мном мало назад. „Чудан случај да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јок ја... нећу те дирнути... нек ме Господ Бог од таквог искушења сачува, — викну чича Пера и стукну корак назад. — Хеј, свече туњави!... Помињеш Бога уза сваку реч, а туђе отимаш, — рече му Спасоје подругљиво.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ето ти баш, нек виде да сам мртав! Јованче повири иза жбуна, стукну и прошапута: — Пст, ево неког, лежи! ... Пази, па ово је Стриц.
Учитељица и нехотице стукну и задивљено рашири очи. — Ама јеси ли ти то, Никола?! — Ја или који било син ове земље, свеједно!