Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Им Селбстверлаге дес Верфассерс. 1885, 45—6, и да гласи овако: СЕХНСУЦХТ Нацх С. Јовић Денкѕт ду ноцх ан јене Стунде Алѕ ду мир, мит ѕüѕѕем Мунде: Деине Ліеб’ гестанден хаѕт; Унд алс ду мит сцхеуен Блицкен, Мир дие Арме — волл
Денкѕт ду ауцх ан јене Стунде, Алс дие ѕцхмерзліцхтрüбе Кунде Унѕ’рер Треннунг плöтзлицх кам? Алс ицх хабе зіехен мüѕѕен, Унд алс ицх, мит тауѕенд
О! ицх wерде хіер вердербен Охне дицх, унд клäглицх ѕтербен Wие дие Блуме охне Тхау! Wанн wирд wохл дие Стунде коммен, Wанн дер Куммер мир геноммен, Wанн дас Херз вом Еіѕ беіреіт? Даѕѕ ицх, Ліебцхен!