Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она гојазна, шарено одјевена. Дјевојка прва угледа ту гомилу, јер им се кораци не чујаху.
Он измицаше натрашке, пут нугла од дворане. Дјевојка ступаше такођер на се, увијек раширенијех руку, јечећи као рањено лане.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Наваљене рукама титана, Древне горе почивају с миром; Мир је вечни оковао широм Споменике изумрлих дана. Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног пресељења Страшне чете Хуна и Авара.
И дан, кô млади женик ког с песмом спроводе друзи, Ступаше невести зори по зрачној небесној дузи. 3. Измучен љубавном сумњом и кмет се, најпосле, диже, Обиђе судницу своју и