Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А све је бирао где ће да ступне, некако стидећи се, гледајући преда се и нешто у себи мрмљајући насмејано, блажено. То је био весник пролећа.
насмејан, блажен, бос, у старим чакширама и увек, увек погнуте главе с рукама у џеповима и пробирајући где ће да ступне, склањајући се сваком. И тако иде свуда. За њега нема ни границе, ни Турска, ни Србија, нити га опет ко задржава.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: — Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен. Целе ноћи баба била као у бунилу.