Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
царском ниједну аспру више од вас узимати нећу, него онолико, колико хатишериф гласи; а ето вас и ваши̓ ага и субаша, па како вам Бог даде!
Турцима Шапчанима једнако смо говорили да они не трпе муасере (опсаде) за хатер Фочића Мус-аге и његови̓ субаша, но нека и̓ протерају из града, пак ми са њима да будемо у љубави као што смо и били, иначе и они ће сви погорети.
Ја му каза да сам уговорио да Мус-ага са своји̓ 300 субаша сутра полази. Обрадује се он. Таки наредимо троструке страже око Шапца, да не би Мус-ага дознао да је наша војска
слов., журити СПРОШИВАТИ, рус. слов., питати СРЕШ, вински камен (и гљивице) СТРАЖМЕШТЕР и СТРАЖМЕСТЕР, наредник СУБАША, тур., повереник аге или спахије за села СУДАРАЦ, (суварац), тур., представник власти СУРА, тур.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јанко Веселиновић ХАЈДУК СТАНКО Садржај И ДЕО: ОДМЕТНИК 3 1. ЦРНА БАРА 4 2. СУБАША 9 3. ЈАРАНИ 16 4. У КОЛУ 21 5. ЗЛОЧИНАЦ 28 6. ПРЕОБРАЖАЈ 32 7. СПЛЕТКА 38 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА 46 9.
А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... 2. СУБАША Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.
И толико понижавање, и опет се отрпи!... Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним.
Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним. Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и
Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа! Коме да се жалиш? Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија. Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!...
Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села. Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима. Звао се Суља. Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.
7. СПЛЕТКА Лазар це није преварио. Оно је заиста био човек. Али не беше Станко него Маринко. Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко. Он рече да га пусте. По лицу Маринковом познало се да нешто има.
– А, ти си, чича Маринко? – Ја, сине, ја. – Откуд ти? — Тражим тебе. — Моји те послани?... — Јок. Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... Лазара прође језа... Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...
Лазара прође језа... Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!... Шта ће субаша с њим?... Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?...
Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!... Шта ће субаша с њим?... Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... И... учили му се да је већ окован, и...
” Страшна ова слика укочи га. — Хајде! — зове Маринко. — Чекни! ... А што ли ме зове субаша? Чудан човек беше Маринко!... Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.
Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати. Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару. И рече: — Не знам. — Није ти ништа казао? — Ништа. — Чујеш, чича Машо... — Шта?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А да хоћемо ли у сриједу? — Какву сриједу? — завиче субаша. — А да ли, попе, не знаш да ја та дан женим сина и купим сватове ево петнаест дана. — Да хоћемо ли у четвртак?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дознавши то нови њихов субаша, заповједи да се данас зготови част код једнога сељака и ту да дођу сви да се часте и веселе а сјутра код другога, и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
То је, Асан-беже, и здраво у једну руку. — Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша! Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија!
— Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша! Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија!
у православној цркви совра (софра) — „низак округао сто за којим се јело садећи на душецима; сто, трпеза уопште“ субаша — помоћник или заменик баше — поглавара; онај који у име аге или бега управља сухарија (суварија) — коњаник, војник,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Сад већ“ — каже Вук Караџић — „ни судија другијех није било у земљи осим дахија и њиховијех кабадахија и субаша: кнезови су послије Хаџи-Мустајпашине смрти одмах изгубили власт у народу, а и кадија, гдје се који налазио, није смио
поновљеног (на пример, у песми Почетак буне против дахија стално се понавља само „док погубим“ и „он је паша, а ја сам субаша“, два израза који највише истичу једно исто осећање и намеру Фочића Мемед–аге према многим и врло различитим лицима).
Док погубим кнеза Палалију из лијепа села Бегаљице, — он је паша, а ја сам субаша. Док погубим и Јована кнеза из Ландова, села маленога, — он је паша, а ја сам субаша.
Док погубим и Јована кнеза из Ландова, села маленога, — он је паша, а ја сам субаша. И Станоја кнеза из Зеока, — он је паша, а ја сам субаша.
И Станоја кнеза из Зеока, — он је паша, а ја сам субаша. Док погубим Стеву Јаковљева из Лијевча, гн’језда хајдучкога, — он је паша, а ја сам субаша; и Јована кнеза из Крснице.
Док погубим Стеву Јаковљева из Лијевча, гн’језда хајдучкога, — он је паша, а ја сам субаша; и Јована кнеза из Крснице.
Чарапића из Потока Б’јелог од Авале, кој су кадри на Врачар изићи, у Биоград Турке затворити, — они с’ паше, а ја сам субаша.
Док погубим протопопа Марка из лијепа села Остружнице, — он је паша, а ја сам субаша. Док погубим до два игумана, Аци-Беру и Аџи-Рувима, који знаду злато растапати и са њиме ситне књиге писат, нас дахије
порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б’једа, јер не могу да гледам у њега; он је паша, а ја сам субаша. Док погубим кнеза Грбовића из лијепа села Мратишића, — он је паша, а ја сам субаша.
Док погубим кнеза Грбовића из лијепа села Мратишића, — он је паша, а ја сам субаша. Док погубим и Алексу кнеза из лијепа села Бранковине, и Јакова, брата Алексина: цар и ћесар кад се завадише, код
Љутица Станка оборкнеза; док погубим кнеза мачванскога, с Богатића Мартиновић-Лазу, — он је паша, а ја сам субаша. Док погубим кнеза поцерскога, с Метковића Ружичић-Мијајла, — он је паша, а ја сам субаша.
Док погубим кнеза поцерскога, с Метковића Ружичић-Мијајла, — он је паша, а ја сам субаша. Док запалим Рачу украј Дрине, и погубим Аџи-Мелентија, кој’ је ишô преко мора сињег, те је влашку ћабу полазио, па се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Чије није било, чије ли неће бити... Зар од попа ђакону бити, ја ли од бега субаша? Какве су ране и болест, такво се и биље за лек даје: каква је кривица, таква му је и каштига.