Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Чекни! ... А што ли ме зове субаша? Чудан човек беше Маринко!... Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати. Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару. И рече: — Не знам.
Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин. Турци не воле Србе!... Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... — Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!... И Јела ми је то рекла.