Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Пред пуковника изнесмо хлеб и со! Са буктињама, и са даровима, дочекасмо сваког без разлике, и пашу и субашу, и дахију и кабадахију, и буљубашу, и бимбашу, и агу! А свеца који на длану носи град остависмо у мраку, на прагу!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. И онда је ишло све као по лојy. Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.
— Мораш!... Мени је субаша рекао да те доведем! — Кажи да ме ниси нашао. — Шта?!... Да лажем!... Субашу да лажем?!... Јеси ли ти полудео?!... Полази!... И погледом диже Лазара. Лазар иде, а колена му клецају.
Разговор је текао прилично. Затим Иван окрете на општинске ствари. Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. — Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
не само да хоће тако да поједу све што имају него и да не могу својијех послова да раде, онда се дигну те туже и онога субашу; а кад их запита онај коме су се тужили: „Каквога ћете сад да вам дам?“ они му одговоре: „Дај нам онога првога!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На све стране Ђорђе књиге посла, у свих градских седамн’ест нахија, на кметове, селске поглаваре „Сваки свога убијте субашу, жене, ђецу у збјегове кријте!
српске поглавице, намах они послушаше Ђорђа: сви скочише на ноге лагане, припасаше свијетло оружје, сваки свога убише субашу, жене, ђецу у збјег одведоше.