Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОПОВИЋ 126 ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА ЖИВКОВИЋ 150 МАТИЈА БАН 151 МЕДО ПУЦИЋ 153 ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ 154 ЉУБОМИР П.
Поповић. 1847. Јован Суботић га је назвао »отцем србског ученог стихотворства«. ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ Рођен у Новом Саду 1758,38 Емануило Јанковић
ЈОВАН СУБОТИЋ Рођен је у Добринцима, у Срему, 30. јануара 1817. године. Основну школу учио је у месту рођења, гимназију у Карловцим
постао је адвокат у Осеку.68 1884. преселио се у Земун, где је остао до смрти, 16. јануара 1886. Јован Суботић радио је много, био један од најплоднијих и најразностранијих српских писаца свога доба, а у исто време један од
до 1910. у Новом Саду, у пет свезака. Јован Суботић је био, пре свега, вредан и вешт стихотворац. Из почетка је стајао под утицајем класичне поезије, а нарочито латинске,
по туђим обрасцима, али без оригиналности, без надахнућа, без поезије и полета, увек само вешт и хладан стихотворац. Суботић је један од највреднијих и најобилнијих драматичара српских.
оскудног националног репертоара у позориштима у Новом Саду, Београду и Загребу, али су данас сасвим заборављени. Суботић је био један од најранијих приповедача српских и оставио приличан број историјских приповедака, у којима се или
Све су то само неуспели покушаји. Роман Калуђер је релативно бољи и садржи више живота и стварности. Суботић је имао јаку радну снагу и велике амбиције, и што је један човек без талента и дух без оригиналности могао дати, то је
Српски песници, Бранко Радичевић, Јован Суботић, Лаза Костић, почињу писањем немачких стихова. Немачка оријенталистичка поезија успешно се пресађује у српску
лица или бирократи као у ранијем добу, као Лукијан Мушицки, Његош, Никанор Грујић, Јован Хаџић, Ђорђе Малетић, Јован Суботић, но или пропали ђаци, или чергаши који се нигде нису могли станити, махом људи који су изишли из обичних колосека
1865. Фрањо Миклошић, Огњеслав Утјешеновић и Јован Суботић, у позиву за издавање целокупних Караџићевих списа, назвали су га »другим Мојсијем« који »отвори народному духу нашему
Он се нарочито одликовао у реалистичким описима села, продужујући И усавршујући што су пре њега писали Јован Суботић и Јован Грчић Миленко.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
путујућег позоришта Шòпаловић: ВАСИЛИЈЕ ШÒПАЛОВИЋ, вођа трупе ЈЕЛИСАВЕТА ПРОТИЋ, глумица у златножутом СОФИЈА СУБОТИЋ, глумица у љубичастом ФИЛИП ТРНАВАЦ, глумац са две маске, испод којих се можда налази и трећа Грађанке Догађа се у
ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећну и чедну Амалију игра млада и лепа глумица, нада српског театра — госпођица Софија Суботић! (Софија иступи напред и поклони се) ЈЕЛИСАВЕТА: Поштеног, а подло превареног Карла, игра чувени Ромео, Хамлет,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Приповијетка је ова наштампана и у Љетопису у І. ч. од године 1842 с потписом на крају И. С. (Јован Суботић), и ова се од моје највише по том разликује што у њој о крави нема ни спомена. Г.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
320 МОЈ ГРОБ 321 ЈОВАН СУБОТИЋ 323 ПЕСМА 324 СРПКИЊА 326 СРБИН 328 САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ 330 ЕМБРИОНУ 353 ОБЛАЦИ 357 ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА
И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка. Никанор Грујић ЈОВАН СУБОТИЋ ПЕСМА Зашто да се ја бринем, Зашт’ да се печалим, Зашт’ овај свет рђави Јошт већма да кварим?
Куцнућу се с комшијом И с десна и с лева, Ја ћу њему певати, Он нек’ ми отпева. 1837. Јован Суботић СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина,
1837. Јован Суботић СРБИН Ја сам Србин, српски син, Име м’ Радивој; Први ми је завет тај: „С’ Српством падај, стој!
1840. Јован Суботић САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ Љубило се двоје младих, Сабља-момче, Цвет-девојче, За годину и за другу, И за трећу до
1841. Јован Суботић ЕМБРИОНУ Откуда тако, ти мили путниче, У живот овај посла л’ живот тебе? Је ли то живот, је л’ то право биће?
А ти да јеси, да ћеш тамо бити, Душа нам каже, и не да се крити. 1841. Јован Суботић ОБЛАЦИ Зачудо ти волим лаке У зраку облаке, Кад бих мог’о, сместа б’ к њима Окрен’о кораке.
Ох, да су ми витка крила Од птичице лаке, Прхнуо бих с овог места Небу у облаке. 1856. Јован Суботић ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” ИВ ГРИНЦИНГ Даше ми само два проводат девојчета млада: Ил’ је ту срећа већа, или је мука
Сад под руку узмем то красно дете, и кући Дођемо мајци, ал’ већ плава другарица ту! 1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке милине, И сам мора Париз капу пред њиме скинут, Али крвна има
1856. Јован Суботић ВИ ХЕКСАМЕТЕР Дивни хексаметру, дико Хомерова, римска челенко! Дирнуо сам ти у част, али се љуто
1857. Јован Суботић XВ БАДЕН Бело к’о зора, и свеже к’о зора, и нежно к’о зора Пође у Баден јутрос младо девојче са
И кад прекине борбу, и себе савладану призна, Онда с’ у пуној слави победе сама блиста. 1857. Јован Суботић XВИИ ЛАКСЕМБУРГ Никад нећу се више зарицат да нећу што могу, Покај’о сам се увек кад сам учинио то!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
А небо плаво, и сенке шарају пут. 2 И погребли га ваљано: Крстачу поболи, па име, Суботић Стано, читко по њој — мајка да га нађе, или љуба, или ко га воли. 3 Зàпева му труба.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ЦИЦ 20 БРАНКО
МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ЦИЦ 20 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ДЕТЕ И ТИЦА 21 БРАНКО
ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ЦИЦ 20 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ДЕТЕ И ТИЦА 21 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ПОЗДРАВ 22 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ,
МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.
Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије младе, Ухватите зраке Од јутарња сунца, Из њих ми сакујте За
Познат је и као противник језичке реформе Вука Караџића. Јован Суботић (1817–1886), песник и политичар, рођен је у Дубановцу, умро у Земуну.
Рођен Јован Суботић 1818. Михаило Владисављевић издао у Будиму песму Захарија Орфелина Мелодија или Стихословије к веселом прољећу 1821.
Ђорђе Рајковић: Јед и мед. Шаљиво-поучни чланци за србску младеж и њене пријатеље (преводи и изворни радови) Јован Суботић: Дела Јована Суботића, књ. 1. Ђорђе Натошевић покренуо Школски лист; у првом броју Ј.
Јован Максимовић: Положеник (приче) 1885. Јован Максимовић: Божићне приче 1886. Умро Јован Суботић Умро Ђорђе Рајковић Покренут лист Мала Србадија у Београду 1887. Умро Ђорђе Натошевић 1888.