Употреба речи суботу у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да се пева:

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

А мој стриц Јаков с неколико више рањени̓ него здрави̓ избави се. То је бој био уочи Цвети, на Лазареву Суботу, тј. месеца априла 18. лета 1804.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

петак, на Павловдан, кад су се Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са својим кметом и попом, и сутрадан у суботу. Кмет их је позвао све к себи на част. Ту ти се пило, јело, певало.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

У селу се још у суботу после подне опажа да се приближује. Друкчије је у кући и пред кућом. У кући се риба и чисти. Дечурлија је комотнија

И сад морају обојица да предстану надлежноме суду. Да иду одмах, јер у суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве. Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трéма.

Е па збогом. Па паз’те на кућу. Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му да ћу у суботу овде бити, па нек ме причека дотле. А ви затварајте рано капију, и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите да се

— Ехе — заустави се бојтар и уздахну — што кажу: Пеглај ми се, сукњо шлингована, У суботу бић... — Тáки напоље, да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!

Црњански, Милош - Сеобе 2

XXИИИ РОСИЈСКА КОМАНДА БИЛА ЈЕ: АТАКА, АТАКА, АТАКА! Поменуте године, у суботу, уочи Крстопоклоне недеље, на дан 42 мученика у Амореји, почео је био, за Исаковиче, и њихове сератлије, досељенике, у

При крају августа, Месец је, у Кијеву, те године, био све светлији, а у суботу, двадесет и седмог, на дан преподобног Пимена Великог, пун.

Исакович виде, у пролазу, лајтнанта Петра Шевича, Живановог брата, а њиховог даљњег рођака – лајтнанта Суботу Чупоњу, који је са Мишковичем био дошао у Росију, а био чувен са свог безобразлука и глупих шала, али и јунаштва.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“. Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице. Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.

Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Хомољу верују да ако трудница осети дете у среду, петак, суботу, недељу, биће женско, а ако у понедељак, уторак или четвртак, биће мушко дете.

147) испод ове песме Вук примећује: „Ваља да, да ништа не почиње у суботу и уторак.“²² У уторак, као други („втори“) дан недеље, сваки започети посао биће несрећан.

Субота је, верују у Бољевцу, несрећан дан за почетак ткања и свих женских послова. Дете рођено у суботу биће несрећно, сматра се у многим српским крајевима.

То вероватно долази отуд што је дете рођено у суботу у дослуху са нечистим силама, на га оне као „свог“ не нападају. Ко се роди на Велику суботу, тај може да види „црвени

Ко се роди на Велику суботу, тај може да види „црвени ветар“, а има и способност да открије место са закопаним благом.

⁴⁰ Дакле, дете рођено у суботу на неки начин је демонско и нечисто, али управо зато је и имуно на штетна дејства злих бића и видовито.

¹⁷² Још се понегде верује да се злоочници рађају у кошуљици, с ногама напред или у суботу. У сваком случају, злоочници су људи који су већ својим рођењем или још у раном детињству дошли у близак додир са

¹¹ Вук, поводом пословице „Субота ђачка субота“, каже да је у доба његовог школовања сваки ђак у суботу после подне, без икакве своје кривице, морао „обичаја ради бити бијен“.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У суботу, увече, целу ноћ се је пило и веселило. И Димитрија, који до тада никад није пио, тад се опи, јер је вечерао заједно с

Мајка и отац отишли тамо на вечеру, а мене довели, да није сама Нушка, гошћа, коју је мати још у суботу увече довела. Једно, да има ко кућу да очисти и ручак зготови, док мајка и отац иду у сватове, а друго да се и она,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

У последње време набацили су и некакве кућице по планинама и около река, па у суботу, пуни себе, кажу „да иду на ранч“. А мачке? На њих сам потпуно заборавила! То треба да видите, на часну реч!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Недело блага, биљко тишине, јеси ли жива? - Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка, Среда већ жути, клеца Четвртак - замор га хвата. Првоме данку никојег брата, никоје сестре.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

мило било; Е се на ме расрдио љуто, Да је за што, не бих ни жалила, Већ за једну грану рузмарина; Зашто сам је у суботу брала, У неђељу другом повиђела, Пак се за то расрдио на ме. А Бога ми, моје другарице!

лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 116.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Хм... поче капетан да се мисли: — данас сам предао, сутра полази, прекосутра стиже... изаћи ће у суботу или недељу. Тако му вели закон.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Четвртак — четврти У месту се врти. У петак мој тетак Продô сав иметак. У суботу зацело Ићи ћемо на село. Недеља је најбеља, Бела као кудеља.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

ВИ Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији | Магдин син. Он, пошто по вароши све накуповао

И тек уочи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Пошто, Влаше, кокош? — Некаква се потурчила у суботу па то казала у неђељу своме оцу кад га је виђела ђе коси кокош да прода.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ „А ви, браћо, ајдемо у суботу;“ „Богме ја не ћу“ одговори шести, „догнаће ми један ортак два вола, ако се погодисмо, пак ваља ми их обидовати.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу рибе, и сир и све друго, и двапут дневно једе се.

А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и за ноћ. У суботу вече бива, као што имамо обичај, агрипнија.

Прву ову свету недељу светих великих постова тако да проводите. А у суботу и недељу ових великих постова два јела: вариво са уљем и хоботнице. Давати и пиће уобичајеним великим красовољем.

Ако ли овај пре речени празник падне на свети Велики четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у вину.

А у свету суботу да одступа свака брига око окупљања на јело него да бива само дијаклизмо пред црквом по обичају. Овакав начин живота

А у уторак и у четвртак и хоботнице једемо, а у суботу и недељу и рибу једемо и пиће великим красовољем да пијете. А за вечеру хлеб да се поставља по мало, а вина такође

Прва ова света недеља светих великих постова оваква да вам буде. А у суботу и недељу ових великих постова два јела са уљем, и ако се нађу хоботнице или икре.

Ако ли дође Велики петак, не једемо ни уља, нити вина пијемо. А у Свету и Велику суботу да одступи свака брига и окупљање на јело, већ само по литургији пред црквом да се да по мало хлеба и вина по чашу.

А у суботу и недељу и рибу једемо и све понуђено нам, и вино пијемо. А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто

(Мт. 13, 45) А овај устав да се држи пет дана. Да се почиње у недељу увече, а у петак до вечерње да се сврши, а у суботу и недељу да се не држи, само у свитање суботе да изговориш пет катизми на полуноћници, почевши трећом, па четврту,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

што данима и ноћима не престаје да залива замор; димљива огњишта, псовке што су дозивке и неиспаване очи које само суботу виде.“ Тако нешто читао му је великошколац Вукашин једне Бадње вечери и Тврдио да се тада родио његов деда Лука.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тако је, дакле, Митар на гробље свакога дана одлазио, а у одређено време, у суботу, издаде и седмицу и попа на гроб изведе да покојници кратки помен учини.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— А ви, браћо, хајдемо у суботу. — Богме, ја нећу, — одговори шести — догнаће ми један ортак два вола, ако се погодисмо, пак ваља ми их обидовати.

Ћипико, Иво - Приповетке

Прочитавши наслов, срдит истрже му књигу и ошамари га. Узбуђен, сиђе у двориште. Беше на измаку зиме, у суботу, када се у дворишту семинарија скупљала сила просјака, тражећи милостињу.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

не, не, већ неке флаше и два тањира са иструганим реном и исеченом и осољеном ротквом!... ИИИ Делиград, 7 августа у суботу 1876 год.

— то је велико питање — а одговор на њега скрива будућност! ИВ Делиград 7 августа у суботу, 1876 год. Још пре зоре узрујао це цео штаб.

ХІІ У логору на Пруговцу, 14. авг. у суботу вече, 1876 г. — Распири ватру, Иване, па онда укрсти наше пушке и набаци одозго овај шињел, те начини мало заветрине,

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Цвет-девојче сузе рони И у петак и суботу И у свету недељицу. У водени понедељник Дошли су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом

Невен, 1884, 201аб—202аб, 219аб—221аб); у свој бечки дневник Змај је у суботу, 26. јануара 1884. забележио ово: „Увече на прослави 50 год. рада јон. Суботића, са Мацом” (в.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Дарови били су први. Невести читава низа од дубли. А већ спремање јела, пића, вечера. И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади

Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

за десно уво, а мушки за капу с десне стране (СЕЗ, 19, 20); исто тако б. за уво меће жена која меси колач на Велику суботу (іб., 44). Б. се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић (іб.

, 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову суботу (коњски празник!) коњ који је ритуално пројахан (БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14),

То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу (то би тобоже одговарало гранчицама финике у НТ, Јо. 12, 13); тога се дана оне, »као светиња«, мећу за огледало и

На Лазареву суботу, у Славонији, меће се д. у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«, ваља

преко потока или бразде, па ће им у сну доћи суђеник (СЕЗ 40, 46). На Тодорову суботу хватају се девојке обема рукама за д., па чије име тада чују, тај ће им бити суђеник (СЕЗ, 40, 43).

дан) пре сунца (ГЗМ, 6, 1894, 660; СЕЗ, 7, 108), или на Ђурђевдан (СЕЗ, 7, 107). Сеју се најрадије у понедеоник или суботу, а не сеју се: у среду и у петак (тада се не раде ни други радови око к., СЕЗ, 19, 371), ни Велике ни Беле недеље (в.

»Кад се пређа навија... сретна ти реч« (СЕЗ, 32, 135; 136 ид). Ако болесник умре у уторник, четвртак или суботу, постоји у источној Србији веровање да ће се повампирити. Да се то не би десило, метне се око њега мало к.

семеном (СЕЗ, 19, 69), и добија на дар неопредену кудељу (СЕЗ, 32, 369); у мишју суботу, тј. у задушну суботу (упор. Глас СКА, 77, ‹1933, 33 идд›) не ваља се о пртенини радити, »јер ће миш изгристи конопље«

семеном (СЕЗ, 19, 69), и добија на дар неопредену кудељу (СЕЗ, 32, 369); у мишју суботу, тј. у задушну суботу (упор. Глас СКА, 77, ‹1933, 33 идд›) не ваља се о пртенини радити, »јер ће миш изгристи конопље« (СЕЗ, 32, 375).

Метлом од к., у суботу ноћу, »помазује« (посвећује) стара вештица нову вештицу, и када то учини, онда новој вештици »проникну крила слијепога

Л. се не сеје у среду и петак, већ обично у понедеоник и суботу (СЕЗ, 19, 361). Најбоље је посејати га на Цвети, јер ће онда најбоље напредовати (СЕЗ, 14, 48; 19, 40).

Са почетком сејања, и са завршетком жетве, по свој прилици је у вези обичај да се на Тодорову суботу и на Преображење носи кувана п. (СЕЗ, 40, 43; 72; 74). П. се употребљује и у врачањима и гатањима.

Ћипико, Иво - Пауци

Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се

— А ја нећу до зоре заспати. Пушићу. Ма 'ајде — одлучи се најпослије доктор. * Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. Иде полако узбрдицом, а прати га море.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Оданде ми јавише да са њихове главне станице Арбон, на Боденском језеру, полази у суботу у 8 сати изјутра брзи интерпланетарни воз за Месец. Резервисао сам за нас две кабине прве класе.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сал Цигани и просјаци што у суботу дојдев овдек да испијев по која, а на њим ги давам шпиртуља. САРОШ Добро, иди наточи. Па спреми све, сад ће и бегови.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Зар тек! Уф, никада подне дочекати! никада суботу дочекати! а од једног до другог госпојинског вашара је вечност! Време се укамари и стоји, и дође некима да га лопатама

— Не раде они то увек, само у суботу, увече, и не баш у сваку суботу... Понесу вино из подрума у спаваћу собу, закључају се, и нико их не сме звати.

— Не раде они то увек, само у суботу, увече, и не баш у сваку суботу... Понесу вино из подрума у спаваћу собу, закључају се, и нико их не сме звати.

— Мој тата не воли мене да види сваки дан, јер има много посла и много да чита, али у неку суботу... субота је, знаш, мој најсрећнији дан за све, он мени прича, прича, не знам како да ти кажем, прича ми још лепше

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Јер је Коса скоро испрошена за копиле од Задра Тодора; у суботу која прва дође хоће доћи Косини сватови, у неђељу данак преданити, понеђељак јутра дочекати, и одвести Косу

Покупи ми тридест Цетињана по избору добрих коњаника, поведи их мени на Удбину у суботу која прва дође“. А Алија не рече ријечи, већ од земље на ноге скочио, па посједе дебела дората, оћера га право на

Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па је другу књигу накитио, те је шале од

Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па је трећу књигу накитио, те је шаље на

да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па четврту књигу накитио, те је шаље ка

да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па је пету књигу накитио, те је шале Лики и

Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође! Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Таке књиге Осман растурио, па изнесе зелена

“ Кад то чуше дванаест делија, одмах добре коње посједоше, и пред њима Узун кавеџија, отидоше у село Тополу у суботу уочи неђеље.

голетноме; та знаће се њино разбојиште док је Цера и Видојевице и на небу сунца и мјесеца, ђе Недићи јесу погинули у суботу на Светог Лазара пред Ристово пред Цвјетоносије.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЈЕ УЧИНИО ДАВИД 168 ГОРКА ВОДА 169 САМСОНОВА ВРАТА 170 РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО 171 ЈЕРУСАЛИМСКА ИЛИЏА 172 ШЕТЊА У СУБОТУ 173 ЈУДИНО ГРОБЉЕ 174 МРТВИ ГРАД 175 ИНДИКТ СЕПТЕМБРА 176 СЕЈАЊЕ СОЛИ 177 КЋИ ИПОДИЈАДИХА 178 О ТИРАНИМА 179 КОДРУСОВ

А други пак чекају оно доби док се пак сама вода зањиха. ШЕТЊА У СУБОТУ Елеонска гора близу је напрам Јеросалима: зове се Суботњи пут. — две хиљаде и четириста коракљаји растоји од града.

— две хиљаде и четириста коракљаји растоји од града. Од Мојсеја боговидца тај адет је био узакоњен Израиљем, у суботу и на празднике им даље не ходити кроме толико ножних ступала, те та гора Јерусалимљаном суботна шећња бијаше.

Неки у суботу тамо и на богомољство одлажаху, поклањајући се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка толико

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Тол’ко му богатство!... Он ће си узне спроти себ’ неку сиротицу измећарку што ћ е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућан, те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан...

Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности