Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Године — то је ствар за друге, за не-ја; баш као и смрт. Кад рекнемо ја, ми тиме циљамо на онај исти субјект, на онај исти интимни осјећај „јаства” на који смо циљали и онда кад смо као шеснаестогодишњаци, или шестогодишњаци,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А песнички се субјект сасвим повукао. Не види се како посредује. Мислимо на „Сунчане песме“, које изгледају као чисте дескрипције, помало
У другој строфи „Тамнице“ песнички субјект за себе каже да је при „паду“ (доласку) на овај свет био „непознат говору и невољи ружној“ уместо „није познавао говор
А пошто граматичком агенсу и пацијенсу као философскологички корелати одговарају субјект и објект, може се рећи да је Дис у „Тамници“ обрнуо темељни субјектобјект однос, који има универзално важење.
Најпре разазнајемо синегдоху бедра (место ноге, којима се креће песнички субјект). Затим двоструко унакрсно преношење: журно кретање по друму преноси се на друм, који тако постаје журан; савладани
Једна промена се, међутим, може узети као коренита, јер се заједно с поезијом у преименовању променио и сам песнички субјект: из хипостазе Радојка Јовановића, који је 1920. и 1921.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А постоје два начина да се избегне форма непосредне пишчеве исповести: или да се субјект исповедања именује (именом различним од пишчевог) или да се уведе аутор и прво лице пребаци у ауторово треће.
у српској поезији широко развијао; што је код првога тренутно прозрење у виду чудновате инверзије, када песнички субјект себе сама може видети помоћу погледа који имају траве, ноћи и воде (што је метафоричка слика о узајамном и присном
Тако, на пример, док загледан стоји пред апенинском реком Арно, песнички субјект назире завичајни Дунав: И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече.
Синестезија је производ динамизованог опажања, када се субјект опажања и предмет опажања присније прожимају. Но, како се сиже у роману склапа, тако се и судбинске путање ликова
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Лирској поезији (наравно, усменој), као и епској, вели Хегел, недостаје субјект, личност ствараоца. Тај субјект, уместо да испољава своју личност, губи се у своме делу.
Лирској поезији (наравно, усменој), као и епској, вели Хегел, недостаје субјект, личност ствараоца. Тај субјект, уместо да испољава своју личност, губи се у своме делу.
представља стање у коме је индивидуа, још неспособна за рефлексију, сва утонула у духовну средину свога народа, као субјект само орган помоћу кога се изражава лиризам националног живота.