Употреба речи субјективне у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Тек тада српска књижевност долази до праве, субјективне, чисте лирике, ствара се дефинитивно српска версификација, стиче се један поетски језик.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Мислимо на „Сунчане песме“, које изгледају као чисте дескрипције, помало хладне зато што нису субјективне. У њима се, у ствари, свака појава даје онако како се сама по себи збива, а то значи као део велике, непрозирне тајне

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и страх од неизвесне судбине породице - нису могле конкретизовати у љубав према одређеној особи, оне се премештају у субјективне пројекције: прелазе у скровите жеље и мутна надања, и у честа сневања.

да су често или предмет опажања или онај ко опажа у покрету, такав опажај на себи носи известан „трепет, динамизам субјективне пројекције.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности