Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не значи ли то кројити другом капу према својој глави? — Али управ ви, релативисти, „субјективни мислиоци”, кројите за свакога капу према вашој глави. — Нипошто!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
утемељено схватање лирике као исповедања/препричавања личних, интимних доживљаја: побуњена личност, субјективитет и субјективни ирационалитет.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
двају ретроспективних момената у јединствен проспективни ток могло пратити како се у исти мах губи потреба да се субјективни угао гледања мотивише помоћу јунакињиног сећања.
Нека прва супституција буде стављање личних имена наместо заменица, где је то могуће. Тако ће се уклонити субјективни моменат и неутрално приказати односи: „Више се знало и причало о Софкиним чукундедама и прамдедама него о њима самим:
Занимљиво је стога да је поредак у набрајању обрнут: у првој верзији субјективни поглед полази од сопственог „ја” (од Софке), па иде ка родитељима, и то прво ка мајци која живи ту и затим ка оцу који
), који су иначе карактеристични за реалистички роман из друге половине XИX века; али нису ни субјективни описи онога што се дешава искључиво у човеку, и који на крају завршавају у „току свести”, појави карактеристичној за
се, осамостаљу је, готово отуђује од њене свести, тако да га у исти мах и изнутра поседује као „своје” (што је обичан субјективни доживљај сопственог тела) и споља доживљава као „туђе” (што је необичан, а и редак доживљај).
и што, ако већ није једноставније, онда је као књижевни поступак обичније: везивање приповедања, претежним делом, за субјективни јунаков угао, гледање и процењивање поглавито са његове тачке гледишта.
роману тежиште померало са фабуле и спољњих - историјских, социјалних, етнографских и других - околности на унутарњи, субјективни живот ликова.
им је управо оно што нас овде и занима: испод форме објективног ауторског приповедања у оба се случаја чува јунаков субјективни угао гледања и доживљавања (у приповеци доследно, у роману нешто слободније).
И док се у приповеци тај доњи, субјективни слој одмах уочава, дотле га је у роману нешто теже открити и описати. Међутим, то што је у Нечистој крви скривено
Она тако прелама и Дафинин унутарњи живот. При томе Дафинин субјективни доживљај није укинут, ми га осећамо, али га отприлике осећамо као и песникове емоције у његовим стиховима: чим их
у начелу је сам опис сложенији и уметничким информацијама богатији кад се у њему унутарњи поглед комбинује са спољњим, субјективни свет у лику с објективним светом око њега.